Bor – U borski rudnik bakra Veliki Krivelj naočita mlada Boranka Milica Jovanović stigla je posle pet godina čekanja na posao i sada, u 26. godini, vozi najteži kamion-damper koji ovaj rudnik ima. Kao da je srasla sa „belazom“ nosivosti 220 tona i ukupne težine 370 tona i kao da beskrajno uživa dok gleda iz vozačke kabine ovog kolosa sa visine od četiri i po metra. Godi joj što je prva žena-vozač teških vozila u borskom Kombinatu bakra.

Upravo je uspešno privela kraju tromesečnu obuku i unapred se raduje što će joj se plata u maju uvećati sa 45.000 na najmanje 75.000 dinara. Raduje se ova mlada samohrana majka i što će svojoj sedmogodišnjoj kćerkici Anđeli od „jake damperske plate“ moći da kupi sve ono što je godinama priželjkivala.

Upravnik površinskog kopa, mlađani inženjer Vidoje Adamović kaže da je i sam iznenađen kojom brzinom je ova mlada žena savladala sve što o „teškašima“ već zna 50 ovdašnjih muških vozačkih vukova. Izvesno je, veli, da je Milica veoma samouverena i odlučna i da se prosto igra sa kolosom koji fascinira svojim impozantnim gabaritima. A tek kakva je pojava Milica i kako joj se njene muške kolege dive!

Milica zahvaljuje upravniku Vidoju na lepim rečima i, posebno, što je baš on najviše verovao da će ona savladati kolosa. A zahvalna je bezmerno i svom instruktoru, dobroćudnom i uvek nasmejanom, Srđanu Rančiću. On već 20 godina vozi teške grdosije u ovom rudniku, kao što ih je do penzionisanja vozio i njegov otac, i kaže da je veoma zadovoljan upornošću svoje učenice Milice.

A tek koliko je oduševljena Milica! Dok govori osmeh joj ne silazi s lica. Smeje se kad joj kažemo da su neki već izračunali koliko je ona sa svojih 60 kilograma moćna prema „belazovih“ neto 150 tona i još 220 tona tereta (rude ili jalovine). Lakša je od „belaza“ 6.200 puta.

Gode Milici i pohvale i poređenja, ali želi da naglasi da nije ona tek tako uspela. Kaže da je najpre u Zaječaru i Boru završila srednju tehničku školu i stekla zvanje tehničara drumskog saobraćaja. Zapravo, dobila je diplomu vozača motornih vozila, četvrtog stepena za B i C kategoriju. Pa je onda pet godina tražila posao i pala na teret ocu, sada penzionisanom radniku borske Fabrike opreme i delova, i majci trudbenici Telekoma.

A onda su je iz Nacionalne službe zapošljavanja, bez ikakve protekcije, uputili u Krivelj, a ovi joj tu, pre nepunu godinu, poverili da bude referent za potrošnju goriva i povremeno vozi „obične“ kamione. Sve dok nije poželela kolosa.

A on, veli Milica, i nije nešto posebno. Lakši je za vožnju, kaže, nego običan putnički automobil. Neverovatno, ali istinito. Prostrana kabina puna je elektronike i automatike, upravljač je lak kao perce, temperatura po želji, a rudnički drum, gledan sa 4,5 metara visine, veoma pregledan. Tu je i radio-stanica za lagodnu komunikaciju sa kolegama i rukovodstvom rudnika. Malo je teže u noćnoj smeni zbog umanjene preglednosti i zimi, zbog klizavice. Ali, to je želela od malih nogu. To što je neobično i što je izazov. Više se, kaže, igrala autićima nego lutkama.

U Krivelju se raduju što se ovaj veliki rudnik, sa 800 zaposlenih na kopu i u flotaciji, uveliko oporavlja posle višegodišnje krize. Bilo je izuzetno teško do pre četiri godine, kada je ovaj kop imao samo pet teških, gotovo potpuno amortizovanih teških kamiona. Sada ih ima 23 i ukupno 50 drugih rudarskih mašina. Upravo se završava revitalizacija i velike rudničke flotacije, koja je ovde otvorena 22. decembra 1982. godine. Biće među najmodernijim u svetu, a biće i više bakra i zlata, i još posla za rudare, flotere, vozače...

Stojan Todorović