Oronula trščara opstajala je kroz četiri veka (Foto Đ. Đukić)

Zrenjanin – Kuća pokrivena trskom u blizini centra Zrenjanina, čije se trajanje proteže kroz četiri veka, smatra se izuzetnim kulturnim dobrom. Zbog stanja u kojem se građevina nalazi odavno je trebalo da se rekonstruiše. Bez obzira na njen veliki značaj za našu arhitekturu, etnologiju i kulturu uopšte i brojna obećanja vlasti koje se smenjuju, ona i dalje propada.

Trščara je, kako se pretpostavlja, podignuta 1790. godine. Zidana je od naboja, sa krovom „na dve vode”, a celom dvorišnom fasadom pruža se nadstrešnica bez stubova. Na uličnoj fasadi su dva prozora, duboko uvučena u zid i prekrivena drvenim šalukatrama. Veruje se da je reč o najstarijoj sačuvanoj građevini ovog tipa, koja nosi odlike nemačke kolonističke kuće „jozefinskog perioda“, u Vojvodini.

Kuća je pripadala poznatoj familiji Sandić, a u njoj se 1836. godine rodio Aleksandar Sandić, koji je u Beču studirao prava i filologiju. Nekoliko godina bio je i pisar Vuka Stefanovića Karadžića i jedan od istaknutih saradnika Matice srpske, a afirmisao se i kao književnik i ugledni intelektualac među Srbima svog vremena. Umro je u Novom Sadu 1908. godine.

Mada se, formalno, decenijama nalazi pod zaštitom države, stara i originalna banatska kuća samo što se nije srušila. Deo kuće se već  obrušio, grede popuštaju, a trščani krov od zuba vremena štiti najlon.

U Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu među stručnjacima nema dvoumljenja oko toga da li Sandićevu kuću treba hitno rekonstruisati.

– Ona je odavno proglašena za dobro od opšteg interesa i predložena je njena sanacija jer za to postoji više razloga kojima se javno niko nije suprotstavio – kaže Igor Kovač, direktor Zavoda. Ipak rekonstrukcija nikako da počne.  

Interesantno je da ovde na prvom mestu nije problem novac, što bi svako najpre pretpostavio. Naime, finansijer se više puta pojavljivao, ali prilike nisu iskorišćene. Tako je svojevremeno u tu svrhu ponuđen novac iz fonda „Vukove zadužbine”, ali nisu izvršene potrebne predradnje u vezi sa regulisanjem imovinsko-pravnih odnosa, na šta se obavezala lokalna vlast. Ona, međutim, nije uspela da reguliše odnos sa naslednikom kuće. Nakon neuspelih dogovora  vlasti su donele odluku o eksproprijaciji. Ipak, ni ona nije sprovedena pa joj je, navodno, prošao rok. Tim propustom izmakao je novac koji je obećalo Ministarstvo kulture.

Pošto se kuća nalazi na atraktivnoj lokaciji u Zrenjaninu, pored Karađorđevog parka, blizu centra grada, sumnja se da je ovaj prostor „markirao” neki dobrostojeći ugostitelj čije veze u gradskoj upravi kvare eventualnu obnovu kulturnog spomenika.