Зрењанин – Кућа покривена трском у близини центра Зрењанина, чије се трајање протеже кроз четири века, сматра се изузетним културним добром. Због стања у којем се грађевина налази одавно је требало да се реконструише. Без обзира на њен велики значај за нашу архитектуру, етнологију и културу уопште и бројна обећања власти које се смењују, она и даље пропада.

Тршчара је, како се претпоставља, подигнута 1790. године. Зидана је од набоја, са кровом „на две воде”, а целом дворишном фасадом пружа се надстрешница без стубова. На уличној фасади су два прозора, дубоко увучена у зид и прекривена дрвеним шалукатрама. Верује се да је реч о најстаријој сачуваној грађевини овог типа, која носи одлике немачке колонистичке куће „јозефинског периода“, у Војводини.

Кућа је припадала познатој фамилији Сандић, а у њој се 1836. године родио Александар Сандић, који је у Бечу студирао права и филологију. Неколико година био је и писар Вука Стефановића Караџића и један од истакнутих сарадника Матице српске, а афирмисао се и као књижевник и угледни интелектуалац међу Србима свог времена. Умро је у Новом Саду 1908. године.

Мада се, формално, деценијама налази под заштитом државе, стара и оригинална банатска кућа само што се није срушила. Део куће се већ  обрушио, греде попуштају, а тршчани кров од зуба времена штити најлон.

У Заводу за заштиту споменика културе у Зрењанину међу стручњацима нема двоумљења око тога да ли Сандићеву кућу треба хитно реконструисати.

– Она је одавно проглашена за добро од општег интереса и предложена је њена санација јер за то постоји више разлога којима се јавно нико није супротставио – каже Игор Ковач, директор Завода. Ипак реконструкција никако да почне.  

Интересантно је да овде на првом месту није проблем новац, што би свако најпре претпоставио. Наиме, финансијер се више пута појављивао, али прилике нису искоришћене. Тако је својевремено у ту сврху понуђен новац из фонда „Вукове задужбине”, али нису извршене потребне предрадње у вези са регулисањем имовинско-правних односа, на шта се обавезала локална власт. Она, међутим, није успела да регулише однос са наследником куће. Након неуспелих договора  власти су донеле одлуку о експропријацији. Ипак, ни она није спроведена па јој је, наводно, прошао рок. Тим пропустом измакао је новац који је обећало Министарство културе.

Пошто се кућа налази на атрактивној локацији у Зрењанину, поред Карађорђевог парка, близу центра града, сумња се да је овај простор „маркирао” неки добростојећи угоститељ чије везе у градској управи кваре евентуалну обнову културног споменика.