Суботица – У туристичком делу језера Палић има три пута више муља него што се до сада процењивало, закључак је стручњака Института „Јарослав Черни” који од септембра раде анализу воде и муља Палића и Лудоша. Миле Божић, руководилац пројекта у име Института, каже да су имали усмене назнаке да у северном, туристичком делу језера има око 500.000 кубних метара муља. Међутим, радећи на „нултој” геодезији, стручњаци су утврдили да само у овом делу, од укупно четири сектора, има 1,4 милиона кубних метара муља.

Муљ је један од највећих проблема језера Палић, а настао је као резултат дугогодишњег загађења језера отпадним органским материјама које су стизале са градског пречистача. Оно што су показале упоредне анализе воде из претходних година јесте то да је Палић већ од 2003. године слао упозорења да је његова биолошка стабилност озбиљно пољуљана. Загађење језера је последњих година достигло критичне размере, само априла прошле године, због тога што су алге прекриле језеро и искористиле сав кисеоник у води, за десетак дана угинуло је преко 10 тона рибе, те је град ангажовао Институт „Јарослав Черни” да уради свеобухватну студију о стању воде и муља на језерима на северу Србије. Стручњаци Института су у току протеклих 90 дана урадили велики број анализа, међутим, због зиме и лошег времена, анализа тла није завршена и договор између града и Института продужен је до средине априла.

Један од задатака стручњака Института био је да предложи шта урадити са муљем након измуљавања језера. Дефинисање овог решења отежава и чињеница да у Србији ово није законски регулисано, образложио је Божић. Предложена решења Института иду од употребе на пољопривредном земљишту, до најскупљег, као што је изградња посебне депоније. Оно што је сада потврђено анализама јесте то да муљ из Палића није опасан и да не садржи отровне и опасне материје.

Осим тога, један од пројектних задатака био је и да се да предлог интервентних мера, односно задатака које треба предузети како би се предупредили могући нови еколошки инциденти на језеру. Основна претпоставка за то је прилив нове свеже воде, а иако се до сада сматрало да градњом модерног пречистача језеро добија доток довољне количине свеже воде, стручњаци Института „Јарослав Черни“ сматрају да би квалитетније било довести воду из Тисе путем постојећег каналског система.

– Такав трансфер воде има и своју цену и губитке и због тога је потребно на време реаговати – рекао је Божић.

Међутим, вода из постојећих акумулација до сада није коришћена због тога што је била прескупа за стараоце над језером, али и због тога што је претходних година опрема пумпних станица покрадена те део система није био у функцији.

За ове интервентне мере покрајински Секретаријат за заштиту животне средине обезбедио је 30 милиона динара за Палић, од чега 10 милиона за обезбеђивање дотока свеже воде, а 20 милиона за израду техничке документације.

– Овај проблем санације језера Палић превазилази могућности и града и Републике, због чега је потребна израда озбиљног и свеобухватног документа као услова да бисмо тражили партнере за решење – истакао је Божић.

Александра Исаков