Најстарији градитељ чамаца

Апатин – Марко Бокан (72), најстарији апатински градитељ дрвених чамаца, до сада је изградио стотине барки, лапташа и дрварица, од којих многе већ неколико деценија одолевају дунавским таласима. У својој радионици још чува избледеле фотографије спортских чамаца, које је средином прошлог века градио са Златојем Томином, једним од доајена кајакашког спорта у Војводини. О Марковом градитељском умећу сведоче и макете чикли, мањих рибарских пловила, за које је везана прича о настанку првог „апатинца“, чамца који дуго није имао премца у погледу квалитета и поузданости.

– Почетком шездесетих година масовније су почели да се користе „Ламови“ мотори, а они нису могли да се сместе на класичну чиклу, јер је била заобљена са обе стране. Због тога сам дошао на идеју да изравнам задњи део чамца, где је уграђена даска за мотор и тако је настао „апатинац“ – прича за „Политику“ Марко Бокан.

Бокан је радни век провео као пословођа у Рибарској централи у Апатину, која је тада запошљавала око 150 рибара, распоређених од Батине до Даља у Хрватској. Сваки рибар је био опремљен са стотинак вршки, док су за превоз коришћене чикле и барке носивости од 50 до 1.000 килограма рибе.

– Уз редовно одржавање, чикле израђене од славонске храстовине могле су да трају и по 30 година. На њиховој средини се налазила непромочива преграда, која је омогућавала да се риба и вода убаце у предњи део, а да рибар остане у сувом делу чамца. Апатински градитељи су, осим чикли, надалеко били познати и по лапташима, за чије покретање веслима су била потребна најмање три рибара. У Апатину су сачувана два лапташа који се одавно не користе, каже Марко, сетно се присећајући времена када се тражио чамац више. Купци су долазили и из околних градова, а највише их је било из Осијека.

– Месечно сам правио и по четири чамца, при чему готово ниједна примопредаја није могла да прође без одласка са купцем у ресторан „Шаран“ на чувени „алдрмаш“, који је, уз музику циганских тамбураша, укључивао конзумацију рибљег паприкаша и пића у неограниченим количинама. Осјечани нису шкртарили на бакшишу, па је прављење чамаца доносило зараду од које се врло солидно могло живети – казује наш саговорник.

Иако је у пензији већ десетак година, Марко и даље другује са Дунавом и чамцима. Са сином Бранком, бившим државним репрезентативцем у кануу, редовно побеђује на тркама чамаца, које се током лета организују у оквиру Апатинских рибарских вечери. Старији Бокан након овогодишње трке најављује повлачење, али ту је Бранко да га достојно замени.