Лесковац се од пре неколико месеци налази на листи Националне агенције за локални економски развој као град који има повољно пословно окружење. Шта то конкретно значи и који су први резултати таквог статуса, питали смо градоначелника Слободана Коцића.

Сертификат Наледа је дошао као круна двогодишњих напора на стварању основе за свеукупни развој града. После 25-годишње изградње, завршен је водосистем „Барје“, обезбедили смо паре Европске уније за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, почела је са радом регионална санитарна депонија. Заокружена је инфраструктура града и један смо од ретких градова у Србији који је на модеран начин решио тај проблем. У фабрици питке воде у Горини је најсавременија опрема. Депонија је изграђена по европским стандардима, централно постројење за пречишћавање отпадних вода биће изграђено по најмодернијој технологији. После третмана, вода ће моћи да се пије. Ускоро ће бити завршена и гасификација, изградићемо фото-напонску електрану снаге једног мегавата која ће моћи да ради и кад нема сунца.

Инвеститори су већ препознали то повољно окружење.

Долазак „Фалкеа“ је виза за долазак и осталих инвеститора, због тога сматрам да је то вододелница у развоју Лесковца. Након разговора у мом кабинету, господин Паул Петер Фалке ми је пружио руку и рекао да такав третман и такав сервис није имао ни у Немачкој. Рок за завршетак фабрике је био 30. април, али се касни из лепих разлога, јер је дошло до проширења капацитета са дванаест на шеснаест хиљада квадратних метара. Стигао је захтев „Фалкеа“ за још пет хиљада квадратних метара земљишта. Биће места за око шесто радника, од којих се осамдесет већ налази у Немачкој на обуци. Објекат је завршен, инсталирају се машине и производња би требало да почне у септембру.

У Лесковцу је већ и фирма „Танер џинс“ из Истанбула која је закупила део „Летекса“ и преко Националне службе запошљавања одабрала 85 радника, од којих двадесет већ ради, а остали ће почети за месец дана. И Турци су од града затражили пет хектара за проширење, хоће да изграде нову фабрику. У преговорима смо са једном мултинационалном компанијом која већ има фабрике у Србији. Разговарали смо са мултинационалном компанијом „Кингстон“ из Даблина која тражи од града петнаест хектара земљишта за изградњу производног и складишно-дистрибутивног центра за овај део Европе. Реч је о светском лидеру у производњи термоизолационих сендвич панела. Одлуку треба да донесу на јесен.

Као стратешки развојни правац ипак сте означили пољопривреду.

Хоћемо да будемо Мала Калифорнија, а не Мали Манчестер. Наш град налази се у најлепшој котлини у Србији, пребогатој водама, која лежи на подземном језеру, ушушкана је са пет планина, испресецана са пет река. Имамо природне компаративне предности, на једној, и вредне и искусне пољопривреднике, на другој страни. Кад прођете у три или четири сата изјутра поред Крајинца и других поморавских села, чујете „песму“ мотора за наводњавање. Наши пољопривредници раде 24 сата у току дана. И зато сам ја скептичан према податку НСЗ да Лесковац има преко 22.000 незапослених, јер пољопривредника нема у подацима. Опет, бојим се да неће бити јагме за две-три хиљаде радних места у производњи, јер би сви волели да раде у градској управи, али тога више овде нема.

У ком правцу ће ићи развој пољопривреде?

Од државе смо добили сто хектара земљишта у северном делу града за изградњу складишно-дистрибутивног центра за пољопривредне производе. Ту пролази Коридор 10, железничка пруга, магистрални путни правац М-1, а ускоро ће и гасовод. Лесковац ће највероватније бити један од четири центра органско-пољопривредну производњу, управо за плодове природе – јагодичастог воћа и шумских плодова. Квалитетни конзумни производи ће преко нишког карго аеродрома истог дана стизати до Москве и земаља ЕУ. Од Европске уније добили смо сто хиљада евра за опремање технолошког парка у прехрамбено-индустријској зони. Изградићемо нову водоводну и канализациону мрежу, електричне инсталације, довешћемо гас, оградити цео простор. У будућности треба само да изградимо мост преко Ветернице и да повежемо стару индустријску са новом зеленом зоном и да добијемо најперспективнију пољопривредно-индустријску зону у Србији.