Врбас – И поред тога што у Војводини постоје сви услови за развој овчарства – традиција, искуство и знање потребно за постизање добрих производних резултата, та грана сточарства још није довољно развијена. Према званичној статистици, на фармама и пашњацима панонске равнице има око 250.000 оваца, а до пре четврт века било их је и троструко више.

Међутим, судећи по активностима Удружења одгајивача оваца и коза „Бикара“ у Врбасу, чији ће чланови ове године тржишту испоручити око дванаест хиљада јагњади и јаради и пола милиона литара млека, ова врста пољопривредне делатности на добром је путу истинског препорода. Само у последње три године, уз потпору кредита из фондова за развој, на ширем подручју Бачке подигнуто је тридесетак нових савремених фарми. Охрабрује и чињеница да овај посао постаје привлачан и за све већи број младих људи који су, како истиче председник Удружења Владимир Канкараш, у томе нашли добру прилику за уносан бизнис, али и за запошљавање чланова својих породица.

– Око 300 наших чланова са подручја општина Врбас, Србобран, Кула, Мали Иђош, Бачка Топола, Бечеј и Бачка Паланка на својим фармама имају више од десет хиљада оваца, и то врло квалитетних раса, као што су „цигаје“, „праменке“, „виртенберг“, „бергамо“. У козјим матичним стадима, која су нешто мања, углавном су заступљена оплемењена немачка и високомлечна алпска грла. Да би се постојећа производња унапредила и удовољила захтевним европским стандардима, посвећујемо и велику пажњу стручном усавршавању свих чланова, при чему остварујемо изузетно добру сарадњу са Институтом за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду – наводи Канкараш, додајући да је током протекле три године неколицина овдашњих сточара у више наврата боравила на великим фармама у британској покрајини Кент, па сада искуство и знање стечено тамо примењују у својим газдинствима и преносе својим колегама.

Наш саговорник сматра да се економска оправданост у овчарству постиже понајвише узгојем грла за производњу јагњећег меса, као и за репродукцију. Уз то, није занемарљива ни добит од млека, а поново је заживео и организовани откуп вуне, која је годинама бацана на сметлишта или спаљивана, јер никоме није била потребна.

– Цена јагњећег и јарећег меса од два и по евра за килограм живе мере доноси пристојну зараду фармерима који су озбиљно посвећени овом послу. Нажалост, за сада смо оријентисани искључиво на домаће тржиште, мада постоји велико интересовање и за извоз. Ту, међутим, без помоћи државе ништа сами не можемо учинити. Познато је да се у Европи тражи квалитетно јагњеће месо, али треба поштовати одређена правила, поред осталог да у једној испоруци буде најмање од 600 до 1.000 јагњади исте расе, пола, тежине и квалитета. Један фармер то не може сам постићи, због чега је неопходно радити на удруживању овчара из свих крајева Србије – поручује Владимир Канкараш, председник Удружења одгајивача оваца и коза „Бикара“ у Врбасу.

Петко Копривица

-------------------------------------------------

Кредити за фармере

Велике суме новца држава издваја последњих година за унапређење пољопривредне производње, па и сточарства. Тако је управо у току конкурс Секретаријата за развој пољопривреде Војводине за доделу кредита за набавку основних стада у овчарству и козарству у укупном износу од 20 милиона динара. Позајмице ће се додељивати регистрованим газдинствима у покрајини у износима од хиљаду до дванаест хиљада евра. Рок отплате је 18 месеци, са једногодишњим грејс периодом и каматном стопом од 1,9 одсто годишње.