Србија
Нова „депеша” Министарства просвете
Наставничка већа и директори школа самостално ће доносити одлуке да ли ће физичко васпитање у трећем и четвртом разреду предавати учитељи или дипломирани дифовци
Крагујевац – После протеста професора физичке културе у Крагујевцу, који су током летњег распуста остали нераспоређени или им је умањен фонд часова, Министарство просвете донекле је променило став, па ће о статусу наставника физичког убудуће одлучивати не републички органи, већ саме школе, односно наставничка већа и директори. Према претходној препоруци министарства, наставу физичког у трећем и четвртом разреду основне школе требало је препустити учитељима и учитељицама, док су дипломирани дифовци „пребачени“ у наставу од петог до осмог разреда.
Због овакве одлуке, између 25 и 30 професора физичке културе, у 22 основне школе на територији града, остало је без пуног фонда часова, а некима прети и отказ. У сличној ситуацији нашли су се и професори ликовне и музичке културе, али је њих мање.
– Ушли смо у протест јер је одлука да више не предајемо у трећем и четвртом разреду донета током летњег распуста, када смо сви били на одмору. Али није овде реч само о губитку посла, мањим платама, него и о потреби ђака да се правилно развијају. Подсећам на истраживања која су показала да више од милион деце у Србији, узраста од седам до 19 година, неактивно проводи своје слободно време. Зато се ми залажемо да физичко васпитање буде обавезно од првог разреда, као и да тај предмет држе професори физичке културе, а не учитељи – наводи за наш лист Драган Ђорђевић, дипломирани наставник физичког у школи „Драгиша Луковић Шпанац“.
И док наставници физичког у Крагујевцу, окупљени око Удружења педагога физичке културе, сматрају да је реч о „неозбиљним потезима“ којима се не угрожавају само радна и социјална права просветних радника, већ и здравље деце, дотле у Школској управи Крагујевца наглашавају да је рационализација у просвети неминовна, иако су, како кажу, свесни да је реч о „болном процесу“.
Према речима начелника Радојка Дамјановића, у крагујевачким основним и средњим школама тренутно ради више од 200 професора који немају довољан фонд часова и који би због тога могли да буду проглашени технолошким вишком.
– Вишак у школама је далеко већи од потреба. У овом часу без пуног фонда часова је 225 професора, а до сада смо успели да распоредимо само њих 28. Најугроженији су професори српског и енглеског, а слична ситуација је и са професорима физичке културе. Кад су они у питању, Министарство просвете је заузело став да о њиховом статусу треба да одлучује колектив и управа сваке школе појединачно – каже Дамјановић у изјави за „Политику“, наводећи да „држава нема новца да за исти предмет плаћа и професора и учитеља“, те да се рационализација у просвети спроводи „како због организационих, тако и због финансијских разлога“.
Наставници физичког у Крагујевцу обратили су се градској управи за помоћ, а Удружење педагога физичке културе упутило је захтев за хитан пријем код министра просвете Жарка Обрадовића. Прва прилика да се објасне са својим послодавцем пружиће им се већ данас, будући да министар Обрадовић долази у Крагујевац, где ће посетити Основну школу „Милутин и Драгиња Тодоровић“.
Б. Карталовић
Последњи коментари
99% uciteljica ne moze da pruzi potrebno kvalitetno fizicko i likovno obrazovanje ucenika. Po meni, uciteljicama (uciteljima) treba oduzeti te predmete i dati ih onima koji su za to obrazovani, nastavnicima koji su zavrsili dif i likovnu akademiju.
Ovo je normalna racionalizacija u nastavi.Dobro znamo da je svaki učitelj dovoljno obrazovan da realizuje nastavu fizičkog vaspitanja u mlađim razredima.
Еx, завади па владај. Мислим да је сасвим непотребна прича о томе ко је стручнији да држи наставу физичког васпитања у нижим разредима.
У свакој нормалној држави постоје закони који такве ствари регулишу. Постоје и у Србији. Питање је само да ли ћемо те законе поштовати или не (наравно, такво питање могуће је само у правно неуређеним државама каква је, изгледа, Србија).
Према Правилнику о норми часова у основној школи, наставници разредне наставе дужни су да држе "ДО 20 обавезних часова недељно" или, укупно, 24 часа непосредног рада с децом. Дакле, учитељи/це не морају да држе часове физичког да би имале норму, пошто оно "до 20 часова обавезне наставе" јасно оставља могућност да се има мање од 20.
Дакле, оно што наставници разредне наставе имају као норму јесу 24 часа непосредног рада с децом, а они то свакако имају (често и преко тога) и без часова физичког васпитања.






