Нови Пазар – У малој бари било је много крокодила. Преживели су само најјачи, а и они, да би опстали, морају да се удружују. Тако би могла да се опише путања новопазарске џинс-индустрије у последњих двадесетак година. Када је деведесетих година прошлог века привреда Србије под санкцијама пропадала, за „долине глади” се проглашавали читави градови, Нови Пазар је био „привредно чудо“, „долина џинса“ у коју су сваког пијачног дана долазили каравани аутобуса са купцима из разних крајева. Куповала се шверцована роба из Турске, али и фармерице израђене у новоотвореним радионицама приватника па и у подрумима и на брзину дозиданим просторијама. Ретко које су имале етикету стварног произвођача, већина се китила именима познатих светских марки. Нико није тачно избројао, али по неким проценама било је неколико стотина произвођача џинс-одеће, код којих је, најчешће „на црно”, радило више од десет хиљада радника.

Сада на новопазарску робну пијацу долази више продаваца него купаца. Овде могу да се нађу фармерице од 10 до 15 евра, али и за свега пет евра. Имају понеки фелер, али чекају оне који само такве и могу да купе. Ипак, поједини продавци причају да се дешава да им прође читав дан, а да не продају ниједне фармерице.

На другој страни, фармерице из Новог Пазара по солидној цени могу да се купе у новопазарским и београдским бутицима, али и у Сарајеву, Бањалуци, па чак и у Немачкој. Белорусији, Русији... Пре две године произвођачи текстила из Новог Пазара су се удружили и основали Асоцијацију текстилних произвођача (Астекс).

– Схватили смо да једино удружени можемо да опстанемо. Потребан нам је заједнички и агресивнији наступ на тржиштима Европе, а нарочито на тржишту Русије, Белорусије – каже Тигрин Качар, члан Управног одбора Астекса и власник дечје конфекције „Стиг“. Качар годинама упозорава да текстилна индустрија завређује да има већу пажњу државе, да јој озбиљне ударце задаје неравноправна трка са Кинезима и онима који раде „на црно”, па у старту могу да продају јефтиније. Стиче се утисак да му је досадило да упозорава на све то.

– Тешко је, нарочито прошле и ове године. Хтели смо да будемо део светске привреде, а оно, као први ефекат стиже економска криза. Али, преживећемо, жилава је ово сорта – убеђен је Качар. Он каже да сада, када је отворено европско тржиште, када је извоз у Русију ослобођен царина, Србија постаје интересантна и за произвођаче одеће из Шпаније и Италије. Многи траже кооперанте у Србији, да би се приближили Истоку, а налазе их баш у Новом Пазару, јер овде постоје произвођачи са искуством и традицијом, фабрикама, обученом радном снагом.

– Престројавамо се у ходу. Многи нису издржали трку, па затварају фирме, биће таквих још, али преживеће најспособнији и спремни да заједничким наступом градимо себи место у привреди ове земље – истиче Качар за „Политику“.

И власник фабрике „Менус“ Хајрудин Ћорић каже да је ово једна од најтежих година.

– Криза, беспарица, а уз то и лоше време. Цео јуни пада киша, ко по таквом времену купује одећу, а сезона прође – каже Ћорић. „Менус“ 70 одсто производње продаје на домаћем тржишту, а извози у државе на простору бивше Југославије и понешто у Русију и Белорусију.

– Тешко је у цену одеће, коју не можемо често да мењамо, уградити све. У Турској је цена памука скочила за трећину, џинс-платно Турци рачунају у доларима, однос те валуте према евру је променљив, скок евра код нас реално смањује плате, па сад угради све то у цену која неће да буде сметња продаји – Ћорићеве су свакодневне дилеме, али не и несавладиве препреке. У његову фабрику свакодневно на посао долази око 120 радника.

Неких донедавно познатих фабрика џинс-одеће у Новом Пазару више нема. Незванично се чује о лошим пословним проценама њихових власника. На излозима продавница појединих произвођача џинс-одеће обавештења о распродајама и снижењима. Има још доста оних званично незапослених који преживљавају радећи „на црно” у фабрикама џинс-одеће које се ретко срећу на привредној карти Новог Пазара.

У одељењу за локални економски развој градске управе Новог Пазара израчунали су да се у 40 текстилних фабрика у овом граду произведе 20 милиона одевних предмета годишње. Градоначелник Мехо Махмутовић подсећа на најављену продају Текстилног комбината „Рашка“ по деловима и запошљавање нових радника, тим пре што купци и инвеститори могу да рачунају и на подстицајна средства државе од по четири до десет хиљада евра по новозапосленом раднику. То би, сматра он, повратило Новом Пазару статус гиганта у џинс-индустрији и скратило списак од око 25.000 незапослених.

----------------------------------------------

Новопазарски џинс на саjмовима

Новопазарски произвођачи џинс-одеће настоје да се тржишту наметну учешћем на сајмовима. Прошле године неколико фирми одавде је своје производе излагало у Москви, у фебруару су фабрике „Егзит“, „Денис стар“ и „Бенели“ учествовале на сајму у Диселдорфу и власници су се вратили са убеђењем да се одећа произведена у Новом Пазару свиђа Немцима. Пре месец дана фирме чланице Астекса излагале су производе на сајму у Мостару и потврдиле да је тржиште бивше Југославије за њих отворено.

Славка Бакрачевић