Чачак – Све оцене ученика Машинско-саобраћајне школе у Чачку, с писмених и контролних задатака и усмених провера, али и сви изостанци, доступни су њиховим родитељима путем интернета. Оцене се ажурирају једном седмично и до јуче, од половине децембра кад је успостављен овај део електронског дневника, страна са оценама имала је 554 посете.

– Дневник је заснован на програму који је развио радни тим наше школе, и јединствен је у Србији. Часови, присуство ученика, врста градива које се обрађује и оцене са усмених провера уписују се директно, на почетку или током часа. Могли бисмо потпуно да искључимо црвени дневник који се попуњава оловком, али је он обавезан по закону – каже за „Политику” Александар Дилпарић (37), професор информатике и помоћник директора у Машинско-саобраћајној школи.

Он и колега Драго Савковић (49), који предаје машинску групу предмета, упорно су усавршавали добре стране и отклањали мане овог новитета, па је ђачким родитељима прошлог месеца уручен пин код од шест бројева и слова, сваки за себе случајно генерисан. То је лозинка, док је за корисничко име узет матични број ученика, а сви школски подаци постављени су на интернет адресу www.mssca.edu.rs.

– Сервер у школи је интерни, па оцене и друге записе скриптовима пребацујемо на рачунаре тамо где хостујемо. Наиме, домаћин странице је „Дрим веб хостинг” који има динамичке модуле и све што је потребно. На тај начин, школа је желела да избегне могућност напада хакера на своју базу података, па би проблеме евентуално могао да има само домаћин сајта пошто хакери не могу да приђу нашем интерном серверу – објашњава Драго Савковић.

Описујући рад на дневнику, иначе, двојица професора сместила су одељак о оценама на крај приче за новине јер се посао тако и одвијао. Са чим су кренули од почетка?

– Поставили смо себи задатак да се сви подаци о часу уносе директно у учионици, у реалном времену, а не накнадно. Тада је пред нас искрсло веома важно питање: како ће се у електронским симболима снаћи колеге које су пре пензијом – приповеда Савковић.

Са уписивањем часова онлајн путем почело се 1. септембра 2010. године, обавеза је важила за све професоре и тада се, веле саговорници, догодило нешто неочекивано. „Најревноснији у електронском уписивању часова били су управо најстарији професори”, каже Савковић – док је за Дилпарића управо то „било највеће изненађење у целој причи”.

На ту новост надовезао се низ других. Више ниједан професор ни секунд није каснио на час, јер би то одмах било регистровано на фајлу приликом уписивања. Даље, директор школе у сваком трену могао је да зна шта се збива у колективу који има 1.060 ученика, 21 одељење у једној смени и 25 учионица, ко од ученика или можда професора није дошао на наставу. Сада никога не може да изненади 50 неоправданих изостанака неког ђака, јер се одмах може приметити да заобилази школу.

– Читаве прошле године догађало нам се да професор на контролном задатку да 20 јединица али их не упише, већ почне да обнавља то градиво како би ђаке збиља научио. Обавеза професора и јесте не да дели двојке, него да научи своје ученике. А ако упишете 20 јединица у дневник питаће вас неко шта то радите, какве сте критеријуме заузели – истиче Савковић још једну добру страну е-дневника.

Професори знају да је вођење школске администрације електронским путем, такође, огромна помоћ у припреми извештаја о раду, који се редовно подносе школским властима. Дилпарић, на пример, сматра да би примену овог електронског програма требало проширити:

– Наша апликација могла би да буде примењена у школским управама. Да се повежу све школе из Округа, на пример, и да се на једном месту одмах види колико је ђака дошло на наставу, шта им се предаје, какве су им оцене и колико који наставник часова држи. Плате из трезора иду према броју часова које школе пријављују и више не би могло да се догоди да школе прикажу и часове којих нема. То би био коректан однос и према себи и према другима.

Крајем прошле године, Машинско/саобраћајна школа добила је Децембарску награду Чачка, што је највише друштвено признање у овој средини.