Црна Трава – Колевка неимара и печалбара која је педесетих година имала близу 40.000 житеља сада је готово опустела. Годишње овде буде стотинак сахрана, а „рода слети“ само десетак пута. Матичар Александар Стојановић каже за наш лист да му је један од главних послова – уношење података у књигу умрлих...

Незапамћени снег у марту донео је додатне невоље, јер преминуле нису могли да одвезу до гробља, па су их сахрањивали испред кућа. Осамдесет деветогодишњи Градимир Николић из Бајинца сахрањен је у свом дворишту, јер булдожер није могао да се пробије до гробља у Млачишту. У свом дворишту је сахрањен и Војислав Радисављевић у махали Степановци. Његова супруга Мирјана рекла је да јој је „деда оставио у аманет да га сахрани испред куће, како би могла да му пали свеће“. Болесна и изнемогла не би могла да оде до гробља.     

– Ни сама не знам шта да радим. Или да поднесем прекршајну пријаву, или да наложим ексхумацију, па да се тела пребаце на гробља. То је скупо, реч је о социјално угроженим људима, а општина нема паре за то – јада нам се комунални инспeктор Милица Поповић.

У Црној Трави за претходних шест месеци било је само једно венчање. Бобан Марковић из Брода озваничио је брак са Украјинком Наталијом, након чега су се вратили у њену домовину, где он ради. Ускоро ће и један младожења из Рупља да стави бурму на прст једне Рускиње, а затим се и овај пар враћа у Русију. Два венчања била су и у Градској, где су рођене и три бебе, што је прави рекорд за овај крај. У Дарковцу, Кривом Делу, Јабуковику, Горњем Гару, као и у другим селима – нема ниједне принове.

Стециште малог броја младих Црнотраваца је кафић „МК комерц“.

– Овде је наша комплетна забава. Све се своди на пиће. Уз флашу пива проводим дан – каже Славиша Савић.

– Немам посао, немам стан, немам перспективу. Крадем богу дане – додаје грађевински техничар Перица Николић.

– Раније сам се бавио спортом, а сада се мој живот своди на кафану – надовезује се Игор Младеновић.

Економски техничар Марија Стаменковић је ту са супругом Дејаном: – Ја сам млада жена без посла. Немамо могућности ни за какву забаву. Седимо овде и гледамо кроз излог. Нема пролазника, па гледамо природу која је овде лепа – каже Марија. Њен супруг Дејан завршио је средњу грађевинску школу и осам година је без посла. Каже да овде не види никакву будућност.

Председник општине Славољуб Благојевић упозорава да се Црна Трава суочава са демографском катастрофом.

– Ми овде не можемо ништа да учинимо без помоћи државе. Имамо празан интернат са пeдесетак места у који би могла да се доведу незбринута деца. За месец дана планирамо да отворимо погон за флаширање воде у Преслапу у којем ће у почетку бити десет радника, а у другој фази двоструко више. Тако бисмо задржали двадесетак породица. Планирамо један погон за прераду дрвета. Нишка фирма „Наисус компани“, која ради са италијанским партнером, закупила је од општине педесет хектара земљишта на којем производи кромпир. Тренутно запошљава пет радника. Заинтересована је да купи бившу фабрику фитинга и да отвори погон здраве хране, али је почетна цена од преко осамдесет милиона динара превисока, па смо упутили захтев Влади Србије, у чијем је власништву, да снизи цену. Планирамо искоришћавање водног потенцијала и већ су почеле припреме за изградњу шест мини-хидроцентрала. Шансу видимо и у туризму који везујемо за Власину, али ни Власина се не развија озбиљно – закључује Благојевић.