Subotica – Osnovna škola „Kizur Ištvan“ podnela je zahtev Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i republičkom Ministarstvu za obrazovanje da im od naredne školske godine odobri upis bilingvalnih odeljenja, srpsko-mađarskog i mađarsko-srpskog. U školi se nadaju da će odgovor dobiti do juna kako bi mogli na vreme da pripreme programe za nova odeljenja. Do tada, roditelje budućih prvaka koji upisuju decu u ovu školu anketiraju da li bi ako dobiju saglasnost Ministarstva želeli da upišu decu u neko od dvojezičnih odeljenja.

– Mi spadamo u gradske škole gde postoji veliko interesovanje dece i roditelja za učenje mađarskog kao fakultativnog, pa tako u prva četiri razreda imamo sedam grupa, koje se formiraju sa po 20 učenika – objašnjava nam Vesna Dulić, direktorica škole. Tako su i nadležnima u Pokrajini i Republici poslali celokupan projekat o gradu, kao nacionalno mešovitoj sredini, ali i obrazovnim ciljevima koje žele da postignu uvođenjem bilingvalnih odeljenja. Za to su imali i odluku Školskog odbora kao i saglasnost Saveta roditelja.

– Prema našem projektu, rad u bilingvalnom odeljenju ima dva ciklusa, u nižim razredima nastava se odvija na maternjem jeziku učenika, a drugi jezik se uvodi u savladavanju veština. Tako, primera radi, u odeljenju na srpskom jeziku uvode se dodatna tri časa mađarskog jezika, jedan čas fiskulture je na mađarskom, jedan čas likovnog vaspitanja, a čas muzičkog vaspitanja je na mađarskom u onom delu koji se ne tiče upoznavanja sa nacionalnom tradicijom i muzikom – kaže Dulić.

U višim razredima, plan je da se do 45 odsto nastave odvija na drugom jeziku, i predlog škole je da se osim veština na drugom jeziku uči i geografija ili, eventualno, biologija.

– Cilj je da se drugi jezik, srpski ili mađarski, savlada do nivoa da učenik može nesmetano da komunicira i uvereni smo da je to dobro ne samo zbog naše mešovite sredine, gde je bitno da živimo jedni sa drugima, već i da deca koja su višejezična imaju veće mogućnosti za izbor školovanja, a kasnije i zapošljavanja – obrazlaže direktorica.

Vesna Dulić kaže da je kod uvođenja dvojezične nastave u stvari najbitnije obezbediti stručan kadar, a to imaju u školi, i skreće pažnju na činjenicu da u Srbiji postoji mnoštvo škola koje su uvele takvu nastavu. Inače, ona se obratila i Mađarskom nacionalnom veću pozivajući ih na saradnju kako bi se napravio kvalitetan program, ali je od njih dobila samo usmeni odgovor da nisu za to zainteresovani i da smatraju da bilingvalna nastava nije od koristi mađarskoj manjini.

Iako veliki broj Subotičana govori i srpski i mađarski, bar na nivou osnovnog sporazumevanja, naš školski sistem kao da još uvek nije našao optimalni način učenja mađarskog, kao ni srpskog jezika u razredima na mađarskom nastavnom jeziku. Predavači se žale na to da nastavni planovi nisu prilagođeni uzrastu, da se često uče tekstovi sa mnogo stranih reči, anahroni i neprimereni komunikaciji među mladima. Nakon tri godine kako je lokalna samouprava podnela zahtev Ministarstvu prosvete, od naredne godine mađarski jezik je uvršćen kao jedan od izbornih predmeta u osnovnoj školi.

Još jedna škola je podnela zahtev za dvojezična odeljenja, s tim da škola „Ivan Goran Kovačić“ od nadležnog pokrajinskog sekretarijata i ministarstva traži odobrenje za uvođenje srpsko-engleskog i mađarsko-engleskog odeljenja. Direktorica Jelena Sivč Veljanović kaže da još ne govore u javnosti o tome jer čekaju i zvaničnu potvrdu iz Ministarstva, mada je za sada njihov predlog pozitivno ocenjen. I u ovoj školi anektiraju roditelje budućih prvaka da li bi hteli decu da upišu u bilingvalno odeljenje, i kažu da postoji veliko interesovanje. Što se tiče predavača, škola ima učitelje osposobljene da predaju i na engleskom.

U Subotici već postoje bilingvalna srpsko-nemačko i mađarsko-nemačka odeljenja u Osnovnoj školi „10. oktobar“ koje je uvedeno ove školske godine.

Aleksandra Isakov