Србија
Основци полиглоте
Суботица – Основна школа „Кизур Иштван“ поднела је захтев Покрајинском секретаријату за образовање и републичком Министарству за образовање да им од наредне школске године одобри упис билингвалних одељења, српско-мађарског и мађарско-српског. У школи се надају да ће одговор добити до јуна како би могли на време да припреме програме за нова одељења. До тада, родитеље будућих првака који уписују децу у ову школу анкетирају да ли би ако добију сагласност Министарства желели да упишу децу у неко од двојезичних одељења.
– Ми спадамо у градске школе где постоји велико интересовање деце и родитеља за учење мађарског као факултативног, па тако у прва четири разреда имамо седам група, које се формирају са по 20 ученика – објашњава нам Весна Дулић, директорица школе. Тако су и надлежнима у Покрајини и Републици послали целокупан пројекат о граду, као национално мешовитој средини, али и образовним циљевима које желе да постигну увођењем билингвалних одељења. За то су имали и одлуку Школског одбора као и сагласност Савета родитеља.
– Према нашем пројекту, рад у билингвалном одељењу има два циклуса, у нижим разредима настава се одвија на матерњем језику ученика, а други језик се уводи у савладавању вештина. Тако, примера ради, у одељењу на српском језику уводе се додатна три часа мађарског језика, један час фискултуре је на мађарском, један час ликовног васпитања, а час музичког васпитања је на мађарском у оном делу који се не тиче упознавања са националном традицијом и музиком – каже Дулић.
У вишим разредима, план је да се до 45 одсто наставе одвија на другом језику, и предлог школе је да се осим вештина на другом језику учи и географија или, евентуално, биологија.
– Циљ је да се други језик, српски или мађарски, савлада до нивоа да ученик може несметано да комуницира и уверени смо да је то добро не само због наше мешовите средине, где је битно да живимо једни са другима, већ и да деца која су вишејезична имају веће могућности за избор школовања, а касније и запошљавања – образлаже директорица.
Весна Дулић каже да је код увођења двојезичне наставе у ствари најбитније обезбедити стручан кадар, а то имају у школи, и скреће пажњу на чињеницу да у Србији постоји мноштво школа које су увеле такву наставу. Иначе, она се обратила и Мађарском националном већу позивајући их на сарадњу како би се направио квалитетан програм, али је од њих добила само усмени одговор да нису за то заинтересовани и да сматрају да билингвална настава није од користи мађарској мањини.
Иако велики број Суботичана говори и српски и мађарски, бар на нивоу основног споразумевања, наш школски систем као да још увек није нашао оптимални начин учења мађарског, као ни српског језика у разредима на мађарском наставном језику. Предавачи се жале на то да наставни планови нису прилагођени узрасту, да се често уче текстови са много страних речи, анахрони и непримерени комуникацији међу младима. Након три године како је локална самоуправа поднела захтев Министарству просвете, од наредне године мађарски језик је увршћен као један од изборних предмета у основној школи.
Још једна школа је поднела захтев за двојезична одељења, с тим да школа „Иван Горан Ковачић“ од надлежног покрајинског секретаријата и министарства тражи одобрење за увођење српско-енглеског и мађарско-енглеског одељења. Директорица Јелена Сивч Вељановић каже да још не говоре у јавности о томе јер чекају и званичну потврду из Министарства, мада је за сада њихов предлог позитивно оцењен. И у овој школи анектирају родитеље будућих првака да ли би хтели децу да упишу у билингвално одељење, и кажу да постоји велико интересовање. Што се тиче предавача, школа има учитеље оспособљене да предају и на енглеском.
У Суботици већ постоје билингвална српско-немачко и мађарско-немачка одељења у Основној школи „10. октобар“ које је уведено ове школске године.
Александра Исаков
Последњи коментари
Nije mi jasno kako to misle da od prvog do četvrtog razreda učenici imaju na mađarskom fizičko, likovno i muzičko, pa da onda, kao nekim čarobnim štapićem, u V razredu pređu na 45% nastave na mađarskom?
Rec je samo o jednoj skoli, kolko sam razumeo iz clanka. Cemu tolka uzbudjenja, kad roditelji to sami traze. Samo su dodati, moj mladji sin je krenuo jos u prvi osnovne u madjarsku skolu u Subotici, kada je presao sa majkom u Madjarasku, nije imao nikakav problem sa jezikom, iako samnom nikada nije izgovorio ni jednu rec na madjarskom. Zena mi i danas nekiput kaze, sve je to u redu, al mi se cini da on ipak razmislja na srpskom kad prica madjarski. Zena mi je pored ostalog i zvanicni prevodilac na sudu, tu u Vespremu, za oba jezika u oba pravca. Srpski govori kao da je beogradjanka, a Madjarica je iz Subotice. Taj mladji sin je polozio engleski, srednji stepen, drzavni ispit, neophodan kod podizanja diplome u HU, kada je bio u drugom razredu gimnazije. Vec posle tri godine na fakultetu "Gabor Denes", racunarstvo, ne mora da polaze nigde prijemi u EU, ako bi zeleo jos nesto dalje da studira. Diplomirao je bez problema na tom fakultetu, pa sedi tu Vespremu. A zovu ga u London. Budala.
Mozete mi verovati na rec. Odrika, moja zenkica, doberman sa usima od rodjenja, zivi sa mnom u podrumu-suterenu vec sedmu godinu. Obican govor, pijacni, razume bez problema. Svaki dan tacno u sest izjutra, i uvece, sedne pored mene pa cuti jedno minut-dva, onda me obidje, ja sedim za masinom i citam, pa mi gricka desnu ruku, to zovem gric-gric, onda kad ne reagujem pridje levoj ruci pa je gura njuskom na gore - ajde vec, ustani jedanput. Ja ustajem ona vec sedi ispred posude u koju joj sipam neku US zrna, nema boga da pocne da jede pre nego sto kazem - edje (jedi). Dok zdere ja joj kazem ragja-ragja (zvaci), ona onda sa punim ustima se nakrivi pa mi pokazuje kako zvace.
Ima samo jednu neobicnu fobiju, kada trci svaki dan isred auta, onih kilometar-dva, svaki put kada usporim napada prednji levi tocak. Njen 'doki baci' kaze: nista neobicno, svi rasni veliki psi imaju neku zavrnutu fifiku sa kojom pokazuju da imaju smisla za humor. Fala lepo, Vektru sam sest puta nosio kod vulkanizera.






