Србија

Основци полиглоте

Суботица: родитељи су заинтересовани да им деца знају језик средине у којој живе Фото: А. Исаков

Суботица – Основна школа „Кизур Иштван“ поднела је захтев Покрајинском секретаријату за образовање и републичком Министарству за образовање да им од наредне школске године одобри упис билингвалних одељења, српско-мађарског и мађарско-српског. У школи се надају да ће одговор добити до јуна како би могли на време да припреме програме за нова одељења. До тада, родитеље будућих првака који уписују децу у ову школу анкетирају да ли би ако добију сагласност Министарства желели да упишу децу у неко од двојезичних одељења.

– Ми спадамо у градске школе где постоји велико интересовање деце и родитеља за учење мађарског као факултативног, па тако у прва четири разреда имамо седам група, које се формирају са по 20 ученика – објашњава нам Весна Дулић, директорица школе. Тако су и надлежнима у Покрајини и Републици послали целокупан пројекат о граду, као национално мешовитој средини, али и образовним циљевима које желе да постигну увођењем билингвалних одељења. За то су имали и одлуку Школског одбора као и сагласност Савета родитеља.

– Према нашем пројекту, рад у билингвалном одељењу има два циклуса, у нижим разредима настава се одвија на матерњем језику ученика, а други језик се уводи у савладавању вештина. Тако, примера ради, у одељењу на српском језику уводе се додатна три часа мађарског језика, један час фискултуре је на мађарском, један час ликовног васпитања, а час музичког васпитања је на мађарском у оном делу који се не тиче упознавања са националном традицијом и музиком – каже Дулић.

У вишим разредима, план је да се до 45 одсто наставе одвија на другом језику, и предлог школе је да се осим вештина на другом језику учи и географија или, евентуално, биологија.

– Циљ је да се други језик, српски или мађарски, савлада до нивоа да ученик може несметано да комуницира и уверени смо да је то добро не само због наше мешовите средине, где је битно да живимо једни са другима, већ и да деца која су вишејезична имају веће могућности за избор школовања, а касније и запошљавања – образлаже директорица.

Весна Дулић каже да је код увођења двојезичне наставе у ствари најбитније обезбедити стручан кадар, а то имају у школи, и скреће пажњу на чињеницу да у Србији постоји мноштво школа које су увеле такву наставу. Иначе, она се обратила и Мађарском националном већу позивајући их на сарадњу како би се направио квалитетан програм, али је од њих добила само усмени одговор да нису за то заинтересовани и да сматрају да билингвална настава није од користи мађарској мањини.

Иако велики број Суботичана говори и српски и мађарски, бар на нивоу основног споразумевања, наш школски систем као да још увек није нашао оптимални начин учења мађарског, као ни српског језика у разредима на мађарском наставном језику. Предавачи се жале на то да наставни планови нису прилагођени узрасту, да се често уче текстови са много страних речи, анахрони и непримерени комуникацији међу младима. Након три године како је локална самоуправа поднела захтев Министарству просвете, од наредне године мађарски језик је увршћен као један од изборних предмета у основној школи.

Још једна школа је поднела захтев за двојезична одељења, с тим да школа „Иван Горан Ковачић“ од надлежног покрајинског секретаријата и министарства тражи одобрење за увођење српско-енглеског и мађарско-енглеског одељења. Директорица Јелена Сивч Вељановић каже да још не говоре у јавности о томе јер чекају и званичну потврду из Министарства, мада је за сада њихов предлог позитивно оцењен. И у овој школи анектирају родитеље будућих првака да ли би хтели децу да упишу у билингвално одељење, и кажу да постоји велико интересовање. Што се тиче предавача, школа има учитеље оспособљене да предају и на енглеском.

У Суботици већ постоје билингвална српско-немачко и мађарско-немачка одељења у Основној школи „10. октобар“ које је уведено ове школске године.

Александра Исаков

објављено: 13.04.2012.

Последњи коментари

Vasarnap u Subotu | 13/04/2012 02:10

Nije mi jasno kako to misle da od prvog do četvrtog razreda učenici imaju na mađarskom fizičko, likovno i muzičko, pa da onda, kao nekim čarobnim štapićem, u V razredu pređu na 45% nastave na mađarskom?

citac HU | 16/04/2012 16:20

Rec je samo o jednoj skoli, kolko sam razumeo iz clanka. Cemu tolka uzbudjenja, kad roditelji to sami traze. Samo su dodati, moj mladji sin je krenuo jos u prvi osnovne u madjarsku skolu u Subotici, kada je presao sa majkom u Madjarasku, nije imao nikakav problem sa jezikom, iako samnom nikada nije izgovorio ni jednu rec na madjarskom. Zena mi i danas nekiput kaze, sve je to u redu, al mi se cini da on ipak razmislja na srpskom kad prica madjarski. Zena mi je pored ostalog i zvanicni prevodilac na sudu, tu u Vespremu, za oba jezika u oba pravca. Srpski govori kao da je beogradjanka, a Madjarica je iz Subotice. Taj mladji sin je polozio engleski, srednji stepen, drzavni ispit, neophodan kod podizanja diplome u HU, kada je bio u drugom razredu gimnazije. Vec posle tri godine na fakultetu "Gabor Denes", racunarstvo, ne mora da polaze nigde prijemi u EU, ako bi zeleo jos nesto dalje da studira. Diplomirao je bez problema na tom fakultetu, pa sedi tu Vespremu. A zovu ga u London. Budala.

citac HU | 16/04/2012 17:49

Mozete mi verovati na rec. Odrika, moja zenkica, doberman sa usima od rodjenja, zivi sa mnom u podrumu-suterenu vec sedmu godinu. Obican govor, pijacni, razume bez problema. Svaki dan tacno u sest izjutra, i uvece, sedne pored mene pa cuti jedno minut-dva, onda me obidje, ja sedim za masinom i citam, pa mi gricka desnu ruku, to zovem gric-gric, onda kad ne reagujem pridje levoj ruci pa je gura njuskom na gore - ajde vec, ustani jedanput. Ja ustajem ona vec sedi ispred posude u koju joj sipam neku US zrna, nema boga da pocne da jede pre nego sto kazem - edje (jedi). Dok zdere ja joj kazem ragja-ragja (zvaci), ona onda sa punim ustima se nakrivi pa mi pokazuje kako zvace.
Ima samo jednu neobicnu fobiju, kada trci svaki dan isred auta, onih kilometar-dva, svaki put kada usporim napada prednji levi tocak. Njen 'doki baci' kaze: nista neobicno, svi rasni veliki psi imaju neku zavrnutu fifiku sa kojom pokazuju da imaju smisla za humor. Fala lepo, Vektru sam sest puta nosio kod vulkanizera.