Памти сто децимала

Чачак – Радоје Дамљановић je сумњичавом другу из основне школе на очигледан начин доказао да напамет зна првих сто децимала Лудолфовог броја. Спрејом је исписао тих стотину бројки у снегу, на кеју поред Западне Мораве.

У ствари, стотину и једну децималу. Низ је завршио бројком осам, а затим је провером на Интернету утврђено да му је свака на месту.

– Светски првак је Акири Харагучи, психијатар из Јапана, годину старији од мене. Он напамет зна сто хиљада децимала, било му је потребно 16 сати да их изрецитује. Ко зна какав је његов мозак – вели Дамљановић за „Политику”.

Он ради као возач у чачанској испостави Републичке управе јавних прихода:

– По професији сам наставник математике, али није било среће да нађем посао у струци. Радио сам у више школа, свуда на одређено, и увек су уместо мене примали некога пречег. Али, не вреди да се жалим, волим и овај посао.

Број пи познат је од античких времена и означава однос пречника круга и његовог обима. Дамљановићу се урезао у памћење још од школских дана па сада сваког 14. марта (3,14) обележава тај датум, купујући торту да би почастио колеге.

У радњу за колаче однесе цедуљицу са 30 првих децимала и замоли посластичарку да их испише на посластици.

– Прошле године погрешно је преписала један број па сам ту торту сликао, објавио на Интернету и понудио награду ономе ко пронађе грешку. Нико се није јавио. Или ово никога не занима, или Срби већ све знају чим се роде – прича Дамљановић.

Тврди да није лако запамтити низ од стотину бројки, и сачувати га у глави:

– Од помоћи може да буде нека асоцијација на личне или историјске бројеве, али и то је тешко. Или далеко. Рецимо, читав датум Косовског боја – 2861389 – први пут се среће тек после осамдесет милиона децимала Лудолфовог броја.

Дамљановић је на Интернету видео милион децимала броја пи. То је трајало 15 минута и цифре се брзо смењују тако да људско око не може да разликује прошли, тренутни и долазећи број:

– Сад бар знам колико је много пара кад кажу да неко има милион долара – истиче Дамљановић.

Радоје је, користећи модел са Интернета, од дрвета направио древну кинеску рачунаљку, али није успео да прода ниједан примерак, нити је имао од кога да научи како да је користи, па је и ту вештину савладао сам. Јер, кинески трговци у Чачку којима је понудио абакус, углавном млађи људи, одрасли су уз дигитроне.