Србија
Панчевци анкети не верују
Иако су се корисници даљинског грејања у Панчеву масовно до сада изјашњавали за уградњу појединачних мерача топлоте, на молбу да то потврде и званичном анкетом само је 15 одсто њих одговорило
Панчево – Средином јула 2010. Скупштина града Панчева донела је Одлуку о наплати рачуна за даљинско грејање према потрошеној топлоти у сваком стану. Услов за то био је уградња потребних уређаја, а ЈКП „Грејање“ добило је рок да то обави у наредне три године.
Пред саму грејну сезону 2010/2011. „Грејање“ је као пилот програм уградило мераче топлоте у три зграде са укупно 49 станова. Биљана Булатовић, портпарол панчевачког „Грејања“, каже да је те сезоне, и поред уграђених мерача, овим потрошачима наплаћивано грејање по квадратном метру, а измерена количина утрошене топлоте послужила је тек за упоређивање. На крају грејне сезоне се испоставило да би, да је плаћање било према стварном утрошку топлоте, станари 35 од 49, или 71,4 одсто тестираних станова платили нижи рачун да су се приклонили новом а не старом начину наплате грејања.
Како је половина рока за увођење појединачних мерача топлоте већ потрошена, „Грејање“ је на почетку ове грејне сезоне од својих корисника тражило да се анкетним листићем изјасне да ли су за увођење система наплате по систему „плати колико потрошиш“ или су за стари систем наплате по метру квадратном. Како је тада изјавио Миодраг Лазић, директор „Грејања“, уколико већина буде „за“ почеће преговори са банком која је била спремна да за ово одобри грађанима кредит. У обавештењу које је ишло уз анкетни лист речено је да би трошкови били око десет хиљада по радијатору.
А онда се догодило велико изненађење: корисници даљинског грејања бојкотовали су изјашњавање. Иако је јасно стављено до знања да „да“ или „не“ никога не обавезује, већ само омогућује „Грејању“ да планира износ кредита који узима, анкетне листиће вратило је само 15 одсто корисника даљинског грејања. Убедљива већина заокружила је „да“, али то није помогло да се стекне слика о расположењу Панчеваца.
На пристиглу примедбу да људима није све довољно објашњено, директори „Грејања“ су почели чешће да се појављују на локалној телевизији, организоване су, накнадно, и две трибине, али није помогло – велика стаклена кутија на наплатном месту у управној згради „Грејања“ остала је празна.
У причу се умешало и једно удружење грађана, које иначе заговара уградњу појединачних мерача топлоте, али тврди да је цена од десет хиљада по радијатору дупло виша од оне до које су они дошли. Поставили су питање ко је то „Грејању“ понудио опрему, али одговор нису добили.
„Потрошена“ је половина времена која је дата за окончање овог посла, а пројекат је дошао у ћорсокак. Портпарол „Грејања“ каже да предстоји нови круг објашњавања грађанима сврсисходности плаћања топлоте према томе колико је коришћена, али нико више не сме да прогнозира какав ће резултат бити.
Биљана Булатовић, међутим, енергично одбија сумње да је јавно комунално предузеће намерно акцију изјашњавања водило необавезно и уз слабе припреме, јер „Грејању“ нови начин наплате не одговара.
Последњи коментари
Kako da platimo ugradnju merača za 8 radijatora ukupno 800 eura. Ko ima toliko novca. Neko treba da uzme velike pare za ugradnju merača. Građani ipak neće biti sigurni da mogu da kontrolišu ni račune a ni trošenje.
Pritom kako da štedimo kad nam na -10 stepeni u 22 časa isključuju grejanje a ceo dan se jedva ugrejemo po ovoj zimi.
Priča se da građani i pored kobajagi kontrole potrošnje grejanja i merača ipak plaćati grejanje tokom svih 12 meseci. Pa kao onda da štedimo na greajnju i kontrolišemo potrošnju?






