Плантажа за 350 берача

Војвода Степа – У воћњак на око 120 хектара, са 200.000 стабала, у фази бербе свакодневно уђе 350 радника. Реч је о најсавременијем засаду воћа у нашој земљи, са заливним системом који је последње достигнуће у тој области. Већина рода са плантаже, на којој је 40 хектара јабуке, 20 шљиве и по 15 хектара крушке, кајсије и вишње, углавном одлази на страна тржишта.

Пре десетак година приватизована је земљорадничка задруга, улагањем из Немачке, након чега су стручњаци потврдили да је земљиште погодно за засад воћа, додавши да је врло битно што је у близини канал Дунав–Тиса–Дунав.

Време је показало да ће се уложени новац исплатити и да одавде сваке године шлепери одвозе на хиљаде тона воћа. Што је најважније, оно одлази преко границе, а данас највише у Русију. Ова плантажа је достигла завидан квалитет, па се врло брзо доказала на тржишту, каже директор Слободан Радосављевић, Београђанин који је заволео плантажу и село.

Он каже да се на овом примеру види да је воћарство наша шанса коју држава треба да искористи. Воћарство је погодно за домаћинства која немају много земље, а у којима, нарочито у селима, има незапослених и младих људи. Држава би требало да их организује, да производе квалитетно воће и да онда заједно наступају на страном тржишту. Економисти знају да је за велику производњу наше тржиште тесно. Може се много урадити, ако се ангажују и локалне самоуправе, што је овде био случај, каже Радосављевић. Према његовим речима, плантажа је преживела и три изузетно тешке године до 2012. Догодила се незапамћена хладноћа која је довела до измрзавања, а онда и суша, али су драстичне последице спречене модерном производњом.

„Био стар“, фирма у коју је укључена плантажа, може да буде само подршка малим произвођачима, јер је направила продор на тржишту, организовала производњу за пример мањим пољопривредним газдинствима. На тај начин подстиче развој целог краја. Поред десетак стално запослених, у сезони се овде ангажује и 350 радника дневно. Фирма годишње издвоји око 130.000 евра за сезонске раднике који беру воће, што је знатан приход за незапослене и у околним селима. Они уберу више од 4.000 тона воћа, па се у сезони на страном тржишту може инкасирати око 1,5 милиона евра.

Иако се наше воће већ афирмисало у свету, наши прекупци увозе лошије воће из иностранства, па га препродају у Русији. Тако се на тржишту на којем иначе нема довољно тих производа појавила и прича о наводним сумњивим јабукама нашег порекла, што срозава углед српских произвођача.

Јуче су стручњаци са београдског и новосадског универзитета обишли плантажу у овом селу. Воће је добро понело и мраз му није нанео велику штету.

Ђ. Ђукић