Србија
Пластичне боце укочиле хидроцентралу
Дејан Ђорђевић, власник мини-хидроцентрале на реци Топлици, муку мучи са отпадом због кога већ неколико дана не производи струју
Прокупље – На хиљаде боца и другог пластичног отпада, ношених високим водостајем, допловило је Топлицом до мини-хидроцентрале подно Хисара, чији је власник Дејан Ђорђевић, и – зауставило турбине.
– Због нагомиланог отпада хидроцентрала не ради већ неколико дана. У општини су ми рекли да очекују паре од Републике за акцију „Очистимо Србију“. Недавно је основан и фонд за екологију, па се, ипак, надам. Јесенас сам извадио из воде шест камиона пластичних предмета и одвезао их на депонију. Ево их и сада као да из земље ничу: колико ми чистимо, још толико вода донесе, никад краја – каже нам Ђорђевић.
Да је више савести и еколошке свести, Топлица би била бисер прокупачког туризма: река готово у пуном кругу опасује брдо Хисар, на којем је средњовековни град Југ-Богдана. Једним делом тече и узбрдо, што је јединствена природна појава у Европи. Плаже код Дунека и код Грчког млина биле су некада препуне купача.
Никола, прадеда нашег саговорника, доселио се у Прокупље из Брзог Брода код Ниша. Купио је у овом крајолику воденицу на Топлици од неког Грка после Првог светског рата, па и њега и све његове до данас зову Грцима. Између два рата његови синови Јован и Василије претворили су воденицу у млин. Године 1938. купили су нове машине, па и електротурбину. Онакву какве су уграђене на Ђетињи и код Вучја. Давали су и граду струју за уличну расвету.
После Другог светског рата млин је конфискован, радио једно време па напуштен. Разграђивао је и односио што је могао ко је стигао. Пре четири године Дејан је решио да обнови дедовину. Изградио је мини-централу, прву такве врсте на Топлици. Већ две године даје ЕПС-у око 100 киловата струје, из две турбине, а ускоро ће, рече, бити и трећа.
– Ушао сам у траг и нашој старој турбини. Она је однета у Сокобању, а одатле у Словенију. Покушавао сам да је откупим, али тешко иде. Држе је као експонат у музеју „Литостроја“. А волео бих да овде и ја направим мали кутак старина – каже са чежњом Дејан Ђорђевић.
Последњи коментари
Bez podizanja ekoloske svesti, prvo kod dece u OS pa nadalje, nema nam spasa od plasticnih kesa i flasa. Trebalo bi da lokalne vlasti pomognu ovom coveku tako sto ce organizovati dobrovoljnu akciju stanovnika, a pod parolom da ce im cista okolina stvoriti uslove za turizam i bolji zivot. A kad ce vec neko od nasih tajkuna da ulozi u fabriku za reciklazu ovakvog otpada, pa to je industrija buducnosti.
Ma kakva akcija ,,ocistimo Srbiju,, (Bolje je sa kulturom) Neka drzava od planiranih para podstakne instaliranje i otvaranje nekoliko desetina prijemno-otkupnih sirovina po Srbiji, i obezbedi pocetna sredstva za otkup, (uz ucesce preduzetnika), plastike, gvozdja, olupina, papira i drugog otpada, pa cete videti kako ce nezaposleni nositi dzakove na ledjima do otkupnih stanica. A nezaposleni bi popravljali svoje prihode. Samo treba skresati malo socijalne programe u delu koji se odnosi na one koji su sposobni da rade. Podstakao bi se preduzetnicki duh, smanjio pritisak na fondove, a Srbija bi do kraja godine bila cista. Razvijala bi se primarna prerada otpada, i citava industrija zasnovana na tome (Uredjaji za sakupljanje otpada, za prevoz, za sortiranje, za preradu, reciklazu itd. Ukljucile bi se komunalne sluzbe, turisticki poslenici, skole (u okviru nastave iz ekologije).
Ako neko sumnja u ovaj projekat, moze ga proveriti na podrucju jedne orstine. Ako uspe, opstine ce same u naredno vreme da se organizuju.
KAKVOG SMISLA IMA DOCI IZ TOPLICE U BEOGRAD I KUKATI PRED VLADOM KAKO JE NEKO PODRUCJE ZAGUSENO OTPADOM. PA NISU GA IZ VLADE BACALI.
ALI VLADA JE ODGOVORNA ZA PODSTICAJE KOJIH NEMA. Nije dovoljna parola ,,ocistimo Srbiju,,.
Kako se to u svetu radi?
Pozitivan ishod ovakve ideje olaksao bi shvatanje o potrebi privatizacije komunalnih sluzbi u zemlji, uveo konkurenciju, doveo do kvaliteta usluga, povecao higijenu naselja i javnih povrsina, turistickih destinacija itd.
puna podrška mom imenjaku za uloženi napor za izgradnju minihidrocentrale ,znam koji je to napor jer i ja sam pri kraju papira za izgradnju iste ,ali pravo pitanje je hoće li država iz budžeta da mu isplati nastalu štetu što mu ne radi proizvodnja struje , jer neko od opštinskih inspektora uzvodno uz pomenutu reku koji je zadužen za ekologiju i otpad ne može da podigne svoju cenjenu stražnjicu iz fotelje u koju je upao a isti takav zna kada je u pitanju izgradnja minihidrocentrala i da traži dlaku u jajetu, ma treba sami da skupljaju flaše i otpad i da ga besplatno, to jest o svom trošku odvoze do pogona za recirklažu za koje se hvale da postoje ali ne ovde u srbiji već negde u belom svetu.