Пластичне боце укочиле хидроцентралу

Прокупље – На хиљаде боца и другог пластичног отпада, ношених високим водостајем, допловило је Топлицом до мини-хидроцентрале подно Хисара, чији је власник Дејан Ђорђевић, и – зауставило турбине.

– Због нагомиланог отпада хидроцентрала не ради већ неколико дана. У општини су ми рекли да очекују паре од Републике за акцију „Очистимо Србију“. Недавно је основан и фонд за екологију, па се, ипак, надам. Јесенас сам извадио из воде шест камиона пластичних предмета и одвезао их на депонију. Ево их и сада као да из земље ничу: колико ми чистимо, још толико вода донесе, никад краја – каже нам Ђорђевић.

Да је више савести и еколошке свести, Топлица би била бисер прокупачког туризма: река готово у пуном кругу опасује брдо Хисар, на којем је средњовековни град Југ-Богдана. Једним делом тече и узбрдо, што је јединствена природна појава у Европи. Плаже код Дунека и код Грчког млина биле су некада препуне купача.

Никола, прадеда нашег саговорника, доселио се у Прокупље из Брзог Брода код Ниша. Купио је у овом крајолику воденицу на Топлици од неког Грка после Првог светског рата, па и њега и све његове до данас зову Грцима. Између два рата његови синови Јован и Василије претворили су воденицу у млин. Године 1938. купили су нове машине, па и електротурбину. Онакву какве су уграђене на Ђетињи и код Вучја. Давали су и граду струју за уличну расвету.

После Другог светског рата млин је конфискован, радио једно време па напуштен. Разграђивао је и односио што је могао ко је стигао. Пре четири године Дејан је решио да обнови дедовину. Изградио је мини-централу, прву такве врсте на Топлици. Већ две године даје ЕПС-у око 100 киловата струје, из две турбине, а ускоро ће, рече, бити и трећа.

– Ушао сам у траг и нашој старој турбини. Она је однета у Сокобању, а одатле у Словенију. Покушавао сам да је откупим, али тешко иде. Држе је као експонат у музеју „Литостроја“. А волео бих да овде и ја направим мали кутак старина – каже са чежњом Дејан Ђорђевић.