Поливачи за лепе девојке

Суботица – Није било лако бити девојка јуче у Бајмоку. Неуобичајено хладно време није одвратило момке – поливаче да по старом буњевачком обичају дођу у куће девојака и полију их бунарском водом.

„Водени понедељак“, који се слави одмах после католичког Ускрса, традиција је овдашњег живља, а да се обичај не затоми већ десет година води бригу Буњевачки културни центар у Бајмоку. Председник центра Бранко Покорнић организовао је момке – поливаче, музику, али и девојачке куће које отворених капија очекују госте.

У четворо каруца упрегнута су по два коња, украшена везеним пешкирима и од седишта културног центра кренула у обилазак девојачких кућа. Вођа поливача био је ове године Зоран Масаловић, а следили су га Зоран Бурзан, Дарко Максимућук, Марио Стантић, Перица Кумер и Перица Вујевић. Њихова прва адреса је била кућа Маре и Андрије Михаљевића где су их чекале Александра Макуловић, Валентина Ивковић Ивандекић, Сања Бенеш и најмлађа деветогодишња Викторија Михаљевић. По обичају, Зоран  је у име поливача упитао домаћицу има ли овде девојака за поливање.

– Има, има – узвикује домаћица – али има ли поливача? –одговорила је бака Мара Михаљевић.

И док музика прати момке, они улазе у кућу по девојке и поливају их по врату хладном водом. Након тога сви се хватају у коло и почиње весеље. Наравно, девојке ће момке закитити букетима цвеће и послужити колачима.

– По старим обичајима, девојке су чувале најлепше ишарано јаје да даривају њиме поливача. У стара времена то је, наравно, била прилика за удварање, па и да момак провери своје шансе јер на тај дан нико се од куће не одбија, капија је отворена за све поливаче. По томе колико хаљина се сушило на конопцу, могло је да се види колико је која девојка имала поливача – објашњава нам Покорнић.

Колона каруца након тога упућује се у кућу Маринка и Кате Шимић, где их чекају њихове ћерке Александра и Маја, али и њихове другарице Тамара Вуцелић и Тамара Сакач. Оне су, причају, рано устале обукле традиционалну буњевачку ношњу, косу стегле у пунђе, нашминкале се и тако удешене чекају поливаче. Да ово „гледање“ момака и девојака учине занимљивим Александра Шимић је, када је угледала поливаче, покушала да искочи кроз прозор куће и тако побегне, али момак је био бржи.

И у овој кући девојке, домаћини и комшилук хватају се у коло док тамбураши свирају „Подвикује Буњевачка вила“. Након тога, поливачи се спремају да посете још једну кућу, Алме и Златка Бабића где их очекују ћерка и њене другарице. У овом неговању обичаја нису занемарени ни најстарији, па је поворка поливача завршила у Геронтолошком клубу, да и њихове становнике развесели и подсети на дане када су и сами били активни учесници „воденог понедељка“.

Након тога, сви поливачи, њихови домаћини и девојке окупили су се у Буњевачком културном центру на заједничком ручку, уз музику и песму.

Александра Исаков