Pirot – Muzej Ponišavlja u Pirotu dobio je na poklon stogodišnji ćilim od porodice Rančić koji je uručila Mirjana Prostran iz Okvila u Kanadi. Mirjana je ćilim svojevremeno dobila od sestara Jelke i Branke Rančić, Piroćanki koje su živele u Kanadi, a koji je tkala njihova majka, pirotska ćilimarka Vera Petrović-Rančić. U muzeju kažu da ovakav ćilim nemaju u kolekciji.

Ćilim je proputovao „pola sveta“ da bi ponovo dospeo u Pirot. Naime, Vera Rančić je kao devojka izatkala ovaj neobični ćilim i odnela ga u Beograd. Tamo je upoznala grnčara Jovana Rančića, rodom iz sela Rosomač kod Pirota. On je već nekoliko godina živeo na Novom Zelandu. Posle udaje za njega ćilim je ponela sa sobom, ali je zapostavila ćilimarstvo i posvetila se grnčarstvu.

Mirjana Prostran kaže da je sa zadovoljstvom donela ćilim.

– Od Jelke sam dobila veliki ćilim, a od Branke ovaj mali koji poklanjam muzeju. Tkalja ovog ćilima svojevremeno je po narudžbini kralja Aleksandra tkala sa ostalim ćilimarkama i ćilimove za engleskog kralja Džordža, oca sadašnje britanske kraljice – kaže Mirjana, koja je muzeju poklonila i album sa fotografijama ove porodice, a poseduje i deo njihovog porodičnog nakita.

Muzejski savetnik Radmila Vlatković kaže da je velika umetnička i estetska vrednost ćilima i da ovakav primerak nemaju u muzejskoj zbirci.

– Dobili smo dragocen primerak. U našoj zbirci imamo oko 260 ćilimova, ali ovakvu šaru nemamo. Reč je o šari „duborez” koja je veoma retka, ali je tkalja dodavala „češljeve“ na borduri i „čuriljnjak“ kao detalj, što ga čini još zanimljivijim. Ćilim je tkan od čiste runske vune i od prirodnih boja i izrađen je pre skoro jednog veka – kaže Vlatkovićeva i dodaje da su ovakvi pokloni muzeju veoma retki. Ona je ukazala i na značaj porodice Rančić u grnčarstvu i keramici Novog Zelanda. Jovan Rančić je, prema rečima Vlatkovićeve, tridesetih godina 20. veka bio jedan od začetnika grnčarstva na ovom dalekom ostrvu.

– Zanat je izučio u Krupcu, i već 1908. godine otišao za Ameriku. Šest godina kasnije, posle Australije, obreo se na Novom Zelandu. Opet se vratio u Beograd i upoznao Veru. Desetak godina su radili na kaučukovim poljima na ostrvu, posle čega su otvorili grnčarsku radionicu i izrodili troje dece – kaže za „Politiku“ Vlatkovićeva i dodaje da Rančići nemaju potomke na ostrvu, jer je Vera posle Jovanove smrti zatvorila grnčarski studio i sa ćerkama se preselila u Kanadu.

– Jovan je radio u keramici vaze, flaše, čaše, duboke cilindrične bokale i danas ga svrstavaju u najzaslužnije keramičare Novog Zelanda u umetnosti 20. veka. Njegova specifičnost u radu ogleda se u glazuri na predmetima sa jarkim bojama. Radio je unikatnu ukrasnu keramiku, imao je zapažene izložbe, a njegovi radovi nalaze se u muzeju u Oklahomi u SAD – rekla je Vlatkovićeva.