Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последње станиште дропљи у Банату

Последње станиште дропљи у Банату
Не воле близину људи: једна од тридесетак великих дропљи у резервату на северу Баната (Фотодокументација „Политике”)

Мокрин – Велика дропља, позната и као потрк, најкрупнија је птица на Старом континенту која уме да лети. Додуше, уз озбиљну концентрацију и залет, јер њена тежина може да достигне чак 20 килограма. Преостали примерци ове птице живе једино у Шпанији, Мађарској и на северу Србије, тачније Баната, у Специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље”, који обухвата 5.400 хектара атара између села Мокрин, Сајан, Јазово и Банатско Аранђелово.

– Реч је о врло лепим, али пре свега опрезним птицама. Немогуће им је прићи на ближе од 300 до 400 метара. Најинтересантније су с пролећа, за време парења. Мужјаци се тада надувају и подсећају на балон. Шепуре се око женки, не би ли привукли њихову пажњу. А оне их наизглед „не фермају”, окрећу им леђа и кљуцају траву – прича за „Политику” чувар резервата Сава Недељков и додаје да у резервату живи тридесетак великих дропљи. Женке снесу највише три јајета, на којима леже 23 дана. Птице су у овом периоду и најрањивије, јер се неретко деси да их нападну лисице. Опасност представљају и несавесни паори који напасају стоку по овим степама и уништавају јаја.

Иначе, Недељков је једини стално запослени у Ловачком удружењу „Перјаница” из Мокрина, које се стара о резервату. У даноноћном надгледању дропљи помажу му двојица чувара. Резерват обилазе пешице, а осматрачницу користе у крајњој нужди, јер је у врло лошем стању.

– Одавно постоји идеја да се изгради визиторски центар у чијем би склопу била и нова осматрачница. Држава нам је за ово још пре годину дана одобрила 2,2 милиона динара. Део новца је утрошен за израду главног пројекта и ту се стало, јер никако да добијемо дозволу за изградњу! Због тога трпимо и ми, али и љубитељи природе који би радо овде дошли да виде ову прелепу и ретку птицу. Осим што би, изградњом визиторског центра, рад чувара био знатно олакшан, овакав пројекат имао би и едукативни, али и туристички значај – објашњава Сава Недељков.

С. Милетин

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.