Gornji Milanovac – Poslednji metak, na kraju jedanaestodnevnog aprilskog rata 1941, ispaljen je iz pištolja rezervnog poručnika vojske Kraljevine Jugoslavije Velibora Brankovića. Tog 17. aprila, na današnjem Brdu mira iznad grada, u prisustvu Nemaca koji su došli da razoružaju njegovu jedinicu i vozom je otpreme u zarobljeništvo, poručnik je održao govor svojim borcima. Završio ga je rečima: „Čovek može sve da izgubi, osim časti“. A onda je sebi ispalio hitac u slepoočnicu.

Poručnika su, uz pomoć milanovačkih žena, sahranile supruga Margarita, kćerka izbeglog belogardejca, i poćerka Kata. Iako je počinio samoubistvo, tadašnji sveštenik Dobrivoje Stranjaković mu je održao opelo i odobrio sahranu u groblju. Kraj groba su mu, posle rata, zasadili četiri bora, od kojih je do danas ostao samo jedan, i postavili omalen nadgrobni beleg sa natpisom: „Velibor D. Branković, 1901–1941“.

– Velibor je bio rođeni Beograđanin, diplomirani agronom, bio je asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, a mobilizacija ga je zatekla u Baranji, na poljoprivrednom dobru. Dugo me je proganjala pomisao da će beleg takvom junaku progutati grobljanska zemlja, pa sam pre dve godine počeo da sakupljam priloge za pristojan spomenik. Odvojio sam od svoje plate noćnog čuvara 6.800 dinara, firma „Metalac“ je dala 16.000, pomogli su mi komunalno preduzeće i zaposleni u garnizonu VS, a još šezdesetak građana je uplatilo od 50 do 500 dinara. Što u novcu, što u materijalu, prikupljeno je 90.000 dinara. Nedavno smo betonom uokvirili njegovu večnu kuću i uspravili mermerni spomenik. Preneli smo pločicu sa imenom, godinom rođenja i smrti, sa ruiniranog spomenika i urezali velikim slovima reč ČAST – kaže za „Politiku“ Živomir Radosavljević, nastavnik istorije, koji je, pre 30 godina, ostavio dnevnik jer, kako kaže, „nije hteo da predaje istoriju koju su pisali pobednici“. Od tada je strastven istraživač: uz pomoć arhiva i prikupljenih svedočenja, čuva sećanje na ljude koji su nepravedno prepušteni zaboravu.

O poručniku Brankoviću Radosavljević ima mnogo dokumenata, između ostalog i kopiju izvoda iz crkvene knjige umrlih u kojoj je, kao uzrok smrti, pomenuti sveštenik upisao: „Nije hteo preživeti kapitulaciju i predaju oružja srpske vojske Nemcima i – ubio se“.

– Tokom aprilskog rata je palo mnogo patriota, mnogima od njih se ne zna mesto večne kuće niti im je podignut spomenik. Ovaj je jedan od retkih i može da bude hodočašće potomcima koji bi, svakog 17. aprila, kraj Brankovićeve večne kuće palili sveće svojim očevima i dedovima koji su nestali u ratu, a ostali bez spomenika – ističe Radosavljević.

Inspirisana njegovim činom, poručniku Veliboru je stihove posvetila milanovačka pesnikinja Milena Proković. U pesmi „Vreme srama“ jedan distih glasi: „Zvezde se gase nad istinom/ još jedno sunce u grobu trune“.