Србија

Продају стоку у бесцење

Сточарски производи из овог краја више нису конкурентни на тржишту, јер још није урађена заштита географског порекла њихових производа

Стада све мања: Далибор Тошић, један од ретких који нису одустали од гајења оваца (Фото М. Пенчић)

Пирот – Због изузетно сушног лета на Старој планини, и оно мало сточара у пиротском крају продаје стоку у бесцење, а тренутно је актуелан и проблем откупа јагњади. Само у једној улици у пиротском насељу Завој за две недеље продато је око 400 оваца, а неколико породица је дигло руке од тог посла. Нека грла су продавана и за мање од 4.000 динара. Према подацима Завода за пољопривреду, од око 150.000 оваца, колико их је било почетком деведесетих, сада у пиротском крају има нешто више од 20.000 грла.

Међу онима који још увек не одустају од сточарства јесте и Далибор Тошић (28) из Пирота. И он је морао да се, како каже за „Политику“, „ослободи скоро половине стада како би опстао“. Од 170 грла, колико је имао на почетку зиме, сада је у обору стотинак оваца.

– Успео сам да набавим храну, али не вреди да их чувам, јер сада нема ко ни јагањце да откупи. Неколико година цена килограма „живе ваге“ јагњади не прелази 200 динара, док у касапници килограм јагњетине кошта око 500 динара – каже Тошић и додаје да има стотинак јагањаца и да чека да се појави неки од накупаца.

– Тешко је наћи и неког ко би чувао овце иако за сезону од четири месеца за тај посао може да се заради 120.000 динара – истиче Тошић.

Он је члан Удружења сточара „Стара планина“ које је једино у Пироту.

Како за наш лист каже Биљана Ратомир, секретар Удружења сточара „Стара планина“, које окупља 78 узгајивача, за тешку ситуацију у пиротском овчарству постоји неколико разлога:

– Мере владе за унапређење сточарства у прошлој години биле су контрапродуктивне, јер посебних уредби за коришћење подстицајних средстава за овчарство није ни било. Ни на општинском нивоу није ништа боље, јер подела по пет приплодних женских и једно мушко грло већ неколико година не даје резултате. Сточни фонд је у сталном опадању, и време је за хитно реаговање државе – каже Биљана Ратомир.

Она наглашава да је сточаре додатно разочарало и то што нису испуњена обећања из пројекта „Ин-ситу“ за очување агробиодиверзитета на Старој планини, према коме је требало да им се исплати по 10 евра за свако грло изведено на пашњаке у сезони.

Само трећина сточара напаса стада на Старој планини, а разлог је што имају велике трошкове за овакав вид сточарења и неопходно је субвенционирање.

– За унапређење овчарства нужна је и већа конкурентност производа од млека произведеног на пашњацима Старе планине. Неадекватна цена на тржишту настаје зато што још није урађена заштита географског порекла производа, као што су пиротско јагње и качкаваљ – закључује наша саговорница.

М. Пенчић
објављено: 14/02/2008

Последњи коментари

Marie  | 23/05/2008 13:38

Svajcarska subvencionise mlecne proizvode 95% - da bi ljudi ostali na planinama sa svojim kravama i njivama na obroncima. Maltene sve kuce su povezane asfaltnim putevima i postanskim autobusom do dolina. Lepo je za seljake, nezavisni su, lepo za turiste koji mogu da planinare od kuce do kuce, prespavaju i jedu odlican sir i povrce. Postoji mogucnost da se leti provede mesec ili duze kod jednog domacinstva i rade svi poslovi koje i oni rade, naravno uz naplatu. U Srbiji je toliko nezaposlenih, mlade izdrzavaju roditelji, a takav lep posao niko nece da radi?? Pa, ne mora mozda celog zivota, ali moze na godinu-dve i na primer leti. Citala sam juce, da mnogi mladi imaju zelju da postanu MENADZERI. Sta reci za njihove roditelje - koji su ih vaspitali i takvo drustvo, koje ne nudi nikakve korektive?