Meni

Srbija

Ramazanski dani u Novom Pazaru

U vreme iftara, prvog obroka posle celodnevnog posta grad opusti, kao da život u njemu zastane

Vruće lepinje za kasne sate

Novi Pazar – Na razmeđi dana i noći, negde u suton, valjda po navici ili čuvajući stari običaj, grupe dece stoje na ulici nestrpljivo čekajući da se ezanom (molitvom) i upaljenim kandilima sa džamija oglasi kraj dnevnog posta. To znači da je vreme za iftar, prvi obrok posle celodnevnog posta. Vreme iftara oglašava se i na svim trima lokalnim televizijama, svaka muslimanska kuća ima ramazansku vaktiju, poseban kalendar sa u sekundu tačnim rasporedom posta. Jer, dužina dnevnog posta u vreme ramazana se menja, prateći dužinu dana.

U vreme iftara grad prosto opusti, kao da život zastane. Nepisano je pravilo da se u to vreme zatvore prodavnice, da pauzu naprave sve službe. I oni koji iz bilo kog razloga ne poste nastoje da u vreme iftara obeduju sa svojom porodicom.

Muslimanski mesec posta prosto je promenio ritam života u Novom Pazaru. Svi koji su mogli, planirali su da godišnji odmor koriste baš u vreme ramazana. Neka privatna preduzeća pustila su radnike na kolektivni godišnji odmor. I oni koji su išli na letovanje vratili su se, jer post ne ide uz more, plažu, odmor i razonodu. Pojedini muslimani koji rade u zemljama Zapadne Evrope ostali su u zavičaju i u vreme posta, da se nostalgično sete vremena nekadašnjih ramazana.

Putnik namernik će uzaludno u centru Novog Pazara tražiti kafanu u kojoj može da popije pivo. Većina ugostiteljskih objekata, čiji vlasnici su muslimani, u vreme posta ne služi alkohol, a i radno vreme je pomereno, pa većina radi samo noću, od iftara do sufura. Preko dana se u kafečajnicama mogu videti ljudi koji tu dolaze po navici, sede, gledaju prolaznike, ali pred njima nema ni kafe ni čaja, ni pepeljare. U vreme posta i cigareta je greh.

Neupućene u ramazanski ritam Novog Pazara moglo bi da zbuni i to što će u podne uzalud tražiti da kupe hleb i u bolje snabdevenim marketima. Rafovi prazni, a kupci – ravnodušni. Znaju svi, kad se u kasno popodne približi vreme iftara, otegnu se redovi ispred pekara. Kupuju se čuvene lepinje, pitice ili kako ih ovde zovu, ramazanke, posute crnim zrncima ćeregotija, što im daje specifičan miris. Ramazanke mese i velike savremeno opremljene pekare, ali su najbolje one iz starih pekara na ćumur i drva. U Staroj čaršiji zubu vremena odolevaju još dve takve pekare. U redovima za ramazanke stoje i Srbi. Neki bi da štrpnu okrajak vruće lepinje još na ulici, ali nije red, izgledalo bi da to čine u inat komšijama muslimanima, koji poste, a to ovde nije u redu.

Za iftar se, češće nego obično, spremaju tradicionalna jela – jahnija, đuveč, pilav. Devojke i mlade snahe u vreme ramazana najbolje usavrše svoja kulinarska znanja. Posle iftara uobičajena su porodična ramazanska posela. Ili muškarci odlaze u kafečajnice, gde uz šah, drevnu igru talpu, domine ili karte, ali bez kocke, jer i ona je greh, prekraćuju vreme do sufura. Žene kod kuće spremaju sufur, poslednji obrok pred svitanje i pred novi dan posta.

Ramazan je za muslimane sveti mesec posta čiji cilj je vežbanje strpljenja, smirivanje duše i uzdržavanje od ružnih misli i dela. U vreme posta vernici se češće nego inače okupljaju u džamijama, a najčešće na teravijama, večernjim molitvama posle iftara. I skoro da je nemoguće naći vernika koji će da kaže da mu post teško pada. Obaveze da poste oslobođena su deca, trudnice i dojilje, kao i bolesni. Svoju izdržljivost prvih dana ramazana isprobavali su i oni kojima zdravlje to ne dozvoljava, pa se broj pacijenata u hitnoj službi zdravstvenog centra udvostručio. I uzimanje leka sa gutljajem vode znači prekid dnevnog posta.

Svake godine ramazan se pomera za deset dana unapred, a ove godine traje do 9. septembra, kada će muslimani slaviti najveći praznik – Bajram. Ove godine dnevni post traje oko 17 sati. U narodu postoji izreka da ramazan „kako uđe, tako i izađe“. Misli se na vremenske prilike, pa ako je mesec posta počeo u vreme sunčanih i toplih dana, takvi će potrajati do Bajrama. Tropske vrućine i kod vernika izazivaju žeđ, a ona se, kažu, najbolje gasi klekom – specijalnim sokom od kleke. Prave ga brojne domaćice, a prodaje se na ulici – boca od dva litra za sto dinara.

Slavka Bakračević

objavljeno: 22/08/2010

Poslednji komentari

Nikola Jeremic | 27/08/2010 17:23

Tekst je predivan... I ne treba siriti mrznju i nacionalizam, jer, svi smo mi ljudi, zajedno zivimo, i nasa ce deca Boze zdravlja... Pozdrav svima iz Pazara... ;')))

Kraljevcanin Komsija | 30/08/2010 20:29

Dragi moji nebrojeni prijatelji muslimani, srecan vam ramazan i ako bog da u zdravlju i Bajram da slavite svi i mi sa vama u sreci radosti i zdravlju.Predivan tekst me vratio skoro trideset god. unazad kada sam sa mojim drugovima iz N.Pazara postovao ramazan i slavio Bajram na odsluzenju voj. roka one najdraze zemlje Jugoslavije bili smo mladi i voleli se kao braca ostalo je zauvek.Sve najbolje mojim dragim prijateljima familiji, Dervisnurevic, Bojadzic,Bogucanin, i svim Muslimanima u Srbiji i sire.

BORAJA BORA | 12/10/2010 14:36

TEKST JE DIVAN

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije