Нови Пазар – На размеђи дана и ноћи, негде у сутон, ваљда по навици или чувајући стари обичај, групе деце стоје на улици нестрпљиво чекајући да се езаном (молитвом) и упаљеним кандилима са џамија огласи крај дневног поста. То значи да је време за ифтар, први оброк после целодневног поста. Време ифтара оглашава се и на свим трима локалним телевизијама, свака муслиманска кућа има рамазанску вактију, посебан календар са у секунду тачним распоредом поста. Јер, дужина дневног поста у време рамазана се мења, пратећи дужину дана.

У време ифтара град просто опусти, као да живот застане. Неписано је правило да се у то време затворе продавнице, да паузу направе све службе. И они који из било ког разлога не посте настоје да у време ифтара обедују са својом породицом.

Муслимански месец поста просто је променио ритам живота у Новом Пазару. Сви који су могли, планирали су да годишњи одмор користе баш у време рамазана. Нека приватна предузећа пустила су раднике на колективни годишњи одмор. И они који су ишли на летовање вратили су се, јер пост не иде уз море, плажу, одмор и разоноду. Поједини муслимани који раде у земљама Западне Европе остали су у завичају и у време поста, да се носталгично сете времена некадашњих рамазана.

Путник намерник ће узалудно у центру Новог Пазара тражити кафану у којој може да попије пиво. Већина угоститељских објеката, чији власници су муслимани, у време поста не служи алкохол, а и радно време је померено, па већина ради само ноћу, од ифтара до суфура. Преко дана се у кафечајницама могу видети људи који ту долазе по навици, седе, гледају пролазнике, али пред њима нема ни кафе ни чаја, ни пепељаре. У време поста и цигарета је грех.

Неупућене у рамазански ритам Новог Пазара могло би да збуни и то што ће у подне узалуд тражити да купе хлеб и у боље снабдевеним маркетима. Рафови празни, а купци – равнодушни. Знају сви, кад се у касно поподне приближи време ифтара, отегну се редови испред пекара. Купују се чувене лепиње, питице или како их овде зову, рамазанке, посуте црним зрнцима ћереготија, што им даје специфичан мирис. Рамазанке месе и велике савремено опремљене пекаре, али су најбоље оне из старих пекара на ћумур и дрва. У Старој чаршији зубу времена одолевају још две такве пекаре. У редовима за рамазанке стоје и Срби. Неки би да штрпну окрајак вруће лепиње још на улици, али није ред, изгледало би да то чине у инат комшијама муслиманима, који посте, а то овде није у реду.

За ифтар се, чешће него обично, спремају традиционална јела – јахнија, ђувеч, пилав. Девојке и младе снахе у време рамазана најбоље усаврше своја кулинарска знања. После ифтара уобичајена су породична рамазанска посела. Или мушкарци одлазе у кафечајнице, где уз шах, древну игру талпу, домине или карте, али без коцке, јер и она је грех, прекраћују време до суфура. Жене код куће спремају суфур, последњи оброк пред свитање и пред нови дан поста.

Рамазан је за муслимане свети месец поста чији циљ је вежбање стрпљења, смиривање душе и уздржавање од ружних мисли и дела. У време поста верници се чешће него иначе окупљају у џамијама, а најчешће на теравијама, вечерњим молитвама после ифтара. И скоро да је немогуће наћи верника који ће да каже да му пост тешко пада. Обавезе да посте ослобођена су деца, труднице и дојиље, као и болесни. Своју издржљивост првих дана рамазана испробавали су и они којима здравље то не дозвољава, па се број пацијената у хитној служби здравственог центра удвостручио. И узимање лека са гутљајем воде значи прекид дневног поста.

Сваке године рамазан се помера за десет дана унапред, а ове године траје до 9. септембра, када ће муслимани славити највећи празник – Бајрам. Ове године дневни пост траје око 17 сати. У народу постоји изрека да рамазан „како уђе, тако и изађе“. Мисли се на временске прилике, па ако је месец поста почео у време сунчаних и топлих дана, такви ће потрајати до Бајрама. Тропске врућине и код верника изазивају жеђ, а она се, кажу, најбоље гаси клеком – специјалним соком од клеке. Праве га бројне домаћице, а продаје се на улици – боца од два литра за сто динара.

Славка Бакрачевић