Кикинда – Михаљ Курунци, пољопривредник из Банатске Тополе крај Кикинде, кренуо је трактором у своју њиву. То је једна од оних које су, услед високог нивоа подземних вода и велике количине падавина, биле дуго поплављене. Вода се повукла, али је земља још влажна.

– Када сам ушао у њиву трактор је почео да тоне, као да је испод мене живо блато! Скроз се заглавио. Изашао сам из трактора и отпешачио до села по помоћ. Једва смо га извукли – прича нам Курунци док нас одводи до своје друге парцеле која је и даље под водом:

– Овде је требало да никне кукуруз, а расте ми неко барско, мочварно биље. Жабе су се намножиле, а у води има чак и риба! Синови ми у шали кажу да је боље да њиву претворимо у рибњак.

У кикиндској општини је 30 кућа потпуно уништено, а 150 је оштећено од подземних вода. Према проценама председника Удружења пољопривредних произвођача „Кикиндски фармери“ Предрага Бајшанског, вода је уништила чак 40 одсто атара у кикиндској општини.

– Ситуација је алармантна, али нико то не схвата. Ми већ другу годину заредом пливамо, сетвени рокови крећу, а ми не можемо да уђемо у њиве – каже Бајшански.

Због оваквог стања Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду одобрио је 30 милиона динара за хитну санацију каналске мреже у кикиндском атару, док ће Република Србија у ревитализацију канала „Главни“ и црпне станице „Тополска“ уложити 100 милиона динара из кредита добијеног од Светске банке:

– Ова црпна станица већ месецима ради 24 сата дневно. За свега два месеца препумпала је 10 милиона кубика воде! Примера ради, 2009. је 20 црпних станица препумпало 11 милиона кубика – наглашава Бранислав Чолак из општинског штаба за ванредне ситуације.

Поред овог, сеоским месним заједницама је на конкурсу надлежни покрајински секретаријат одобрио укупно 16 милиона динара за санацију каналске мреже. А локална самоуправа и ЈП „Воде Војводине“ већ шест година заједно улажу у њено одржавање. Ове године за ту намену свака ће издвојити по 25 милиона динара.

– Каналска мрежа је тренутно полупразна. Може да прихвати сву воду која се ка њој усмери са пољопривредних површина. Ратари само треба да прокопају каналиће са својих парцела до канала које ми прокопамо. Треба додати да је земљиште у Кикинди изузетно тешко. То је ливадска или ритска црница. Током вишегодишње обраде тешком механизацијом на 30–40 цм дубине ствара се плужни ђон и вода не може да прође у дубље слојеве земље. Ми смо осамдесетих година почели да радимо хоризонталну цевну дренажу, то је практично канализација на пољопривредним површинама. Међутим, услед недостатка пара, овим је обухваћено свега неколико процената атара. Да је то урађено на 80 одсто површина, ми данас овај проблем не бисмо имали – каже Драган Фелбаб, директор водопривредног предузећа „Горњи Банат“ које је задужено за одржавање каналске мреже на овом подручју.

Силвија Милетин

----------------------------------------

Нове куће

Из Покрајинске дирекције за робне резерве Кикинди ће бити упућено 60.000 грађевинских блокова. О томе коме ће блокови бити додељени одлучиће општинска комисија. Кикиндска општина је иначе пре месец дана отворила и рачун за помоћ угроженима, али на њега до данас није уплаћен ниједан динар.