Бор – Рударски Бор добио је минуле јесени зоолошки врт, на шумовитој узвишици изнад града, а већ ове године на напуштеном површинском копу (на коме се рударило више од осам деценија) биће изграђена сафари стаза дужине 17 километара и ширине десет метара. Једна од ретких у свету те врсте, на којој ће се огледати возачи мотора и џипова. Челници борске општине и меродавни у борском Комбинату бакра кажу да је Бор већ озбиљно закорачио у развој рударског туризма чији ће финансијери претежно бити сада добро стојећа борска компанија и њени пословни партнери као донатори.

Донедавно сив и запуштени крајолик невеликог рударског града понудиће туристима и ђачким екскурзијама и многе друге атракције у Бору и околини. Туризам ће тако помагати рударима и бакру и онда када им на светској берзи не буду цветале руже.

Борски зоолошки врт већ увелико привлачи знатижељне Боране и њихове госте. Најатрактивнији међу 68 његових становника је бели лав, већ популарни Душко, каквог немају ни многи познати зоолошки вртови у свету. А ускоро ће овамо стићи и жирафа и слон.

„Аутори“ борског рударског туристичког пројекта су актуелни председник општине Небојша Виденовић (кадар борске рударске компаније) и генерални директор борског Комбината бакра Благоје Спасковски.

До сада, веле они, борска општинска каса није имала никаквих издатака за зоолошки врт јер су све животиње, као „вишак“, стигле овде бесплатно из Београдског зоолошког врта. Само под условом да буду прописно чуване и неговане. И сви грађевински радови изведени су бесплатно, донацијама пословних партнера борског комбината. Преостало је једино да се овдашњи општински буџет ове године „испрси“ за 45 милиона динара, како би се обезбедили храна и други услови животињама. Али, ни то није трошак ако се има у виду да је посао у општинском јавном предузећу „Зоолошки врт Бора“ добило 20 младих Борана ветеринарске струке, који своје дипломе на другом месту тешко да би могли да уновче. А када се уведе продаја улазница по цени као у Београду, општински буџет ће бити ослобођен свих издатака.

Новац ће, вели директор Благоје Спасковски, доносити и напуштени површински коп, који је сада сведок борског вишедеценијског рударења, и борска „Јама“ која ће прописно, са свим дозволама и гаранцијама, на дубини од 700 метара добити посебно уређене просторије за пријем ђачких екскурзија. Те просторије у „Јами“ биће уређене већ до првог марта ове године, за туристе и ђачке екскурзије. А на старом површинском копу биће уређен и посебан видиковац за разгледање рударског и металуршког комплекса и панораме града и околине.

Творци пројекта борског рударског туризма посебно напомињу да се Борани и њихови будући гости на овај начин припремају и за живот без еколошког загађивања. Најпре ће већ у децембру 2013. године бити завршена изградња савремене топионице бакра и фабрике сумпорне киселине, после чега ће небо изнад Бора бити потпуно чисто. Градња је у току, а почело је и санирање околних рударских и флотацијских јаловишта према посебном пројекту који кредитира Светска банка.

Топионичари ће радити у белим мантилима, а огромна сива јаловишта ће озеленети. Бор ће привлачити и све већим бројем обновљених фасада стамбених зграда, као и својим Борским језером и тамошњим великим хотелом чија је обнова у току, оближњим лечилиштем у Брестовачкој бањи и планинарским атракцијама на Столу. Има наде да ће туризму ускоро бити „приведени“ и „вила“ Слободана Милошевића на Дубашници и још недовршен град-хотел на Црном врху.

Стојан Тодоровић