Врбас – Врбашанин Бранко Мушикић један је од малобројних и одабраних повртара из Србије коме је указано поверење да ове године производи семе парадајза за купце у Новосибирску, и то од чувене аутохтоне старе руске сорте „хлебосолни” која се у тој земљи сматра националним брендом. Истина, његов удео, као кооперанта, у аранжману склопљеном између београдске фирме „Монте агро“ и руске „Сибир семе“, није велики – али, веома је значајан, будући да је ово први пут да се на нашим њивама производи семе парадајза који ће се гајити у далеком Сибиру.

На око четири хектара његовог имања „хлебосолни“ лепо напредује, плодови су здрави и крупни, тек што нису зарудели, па Бранко очекује добар и квалитетан род, као и пуну издашност семенки. Усев је под сталним надзором стручњака из врбаског „Агрозавода“, али и института за ратарство и повртарство из Новог Сада и Смедеревске Паланке, као и „Биопродукта“ из Београда, с којима овај домаћин веома добро сарађује дуги низ година. Јер, каже, ко се иоле озбиљније бави овом врстом производње, ниједног тренутка не сме да запостави саветодавну реч науке.

– Повртарство је леп и захвалан посао, захтева доста улагања и рада, али је и ризичан, пошто су биљке врло осетљиве на разне болештине и нагле метеоролошке промене. Ипак, прихватио сам са задовољством изазов да се окушам и у производњи семена за „хлебосолни”, знајући да је то једна од најквалитетнијих сорти парадајза на свету. Плодови су чврсти, сочни и „меснати”, надасве укусни, па се могу са слашћу јести само са хлебом и сољу. Ваљда се зато ова сорта у Русији производи у огромним количинама, а „хлебосолни” се због свих својих особина тамо још популарно назива и сиротињским парадајзом – објашњава Бранко Мушикић, један од највећих повртара у Бачкој, који се овим послом веома успешно бави већ пуне две деценије.

Његово породично предузеће „Томатко, синови и татко“, са укупним земљишним поседом од двадесет катастарских јутара, специјализовано је за производњу семена парадајза, али и бораније, пасуља, грашка... Постиже, вели, натпросечне резултате, са клијавошћу семенки и до 94 одсто, и за тај посао поседује све потребне дозволе Министарства за пољопривреду и сертификате највиших научних институција. Само прошле сезоне са газдинства Мушикића тржишту је испоручено око 700 килограма семена неколико врхунских домаћих сорти парадајза, а за ту количину било је потребно прерадити више од 140 тона овог поврћа. Истовремено, произведено је и десетак хиљада литара сока од парадајза, „куваног“ по старинским рецептима, али уз примену најсавременије технологије.

– Ако добијем „прелазну оцену” код Руса, а не сумњам да нећу, планирам да већ наредне сезоне удвостручим производњу парадајза, не само семена већ и сока, наравно све од сорте „хлебосолни”. Свакако, нећу запоставити ни остале врсте поврћа будући да имам целокупну механизацију за повртарство, као и могућност наводњавања на свим парцелама, што је основни предуслов за успешно бављење овим послом – закључује  Мушикић.

Петко Копривица