Са шницле на крилце

Чачак – У Србији је 2009. године потрошња свињског, говеђег, живинског и овчијег меса и рибе износила укупно 41,4 килограма по становнику и била мања 2,7 килограма него у 2006. години. Поредећи те две године, све врсте меса сем живинског бележе пад потрошње, а главни разлози су економске природе, смањена куповна моћ становништва и раст малопродајних цена.

Ово је саопштено крајем прошле седмице у Чачку, на 16. научном саветовању о биотехнологији с међународним учешћем, које се сваке зиме приређује на овдашњем Агрономском факултету. Подаци потичу из рада под називом „Потрошња меса у Републици Србији – компаративна анализа”, чији су аутори др Бранислав Влаховић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, и мр Антон Пушкарић, истраживач београдског Института за економику пољопривреде.

– Светска потрошња меса износи 56,8 килограма што је 15,4 више него у Србији, а европски просек је 97,4 килограма по становнику, или чак 56 килограма више у односу на домаћу потрошњу – истакао је мр Пушкарић за „Политику”.

Он је навео да су основни извори података били извештаји Светске организације за исхрану и пољопривреду (ФAO) и Републичког завода за статистику. У истраживању је коришћена потрошња меса по члану домаћинства што представља утрошене количине меса у оквиру породице, дакле купљених производа као и меса из сопствене производње.

Занимљиво је, такође, да је пад потрошње, мерено према крају прошлог века, још већи. Наиме, у раздобљу 1995 – 2000. године потрошња четири поменуте врсте меса била је укупно 50,2 килограма по становнику, и то без рибе за коју нема података.

Истраживање др Влаховића и мр Пушкарића доноси и детаљне податке по врстама меса, при чему су упоредне године 2006. и 2009.

Потрошња свињетине, у том раздобљу, пала је са 17,4 на 15,3 килограма. Светски просек је 15,1 а европски 35,5, при чему су највећи потрошачи Аустрија (66 кг), Шпанија (61,7) и Немачка (55,7). Србија је на 35. месту у Европи.

Код говеђег и јунећег меса потрошња у 2009. била је 3,8 кг, и нижа је у односу на почетну годину за 0,6 кг. Светска потрошња достиже 9,6 а европска 16,8 кг, при чему је Србија на 38. месту у Европи чији су највећи потрошачи Луксембуржани (43,8), Французи (26,9) и Данци (26,9).

Један становник Србије потрошио је у 2009. години 16,5 кг живинског меса, или 0,2 кг више него четири године пре тога. Потрошња стално расте, јер је у раздобљу 1999 – 2004. износила само 7 кг. Разлози за то су у добрим нутритивним особинама живинског меса и најповољнијој цени у односу на остале врсте. Светска потрошња је 12,6 кг а европска 20,3 (Луксембург 39,9, Велика Британија 29,1, Шпанија 27,6). Србија је 28. у Европи.

Домаће становништво користи сасвим мало овчијег и јагњећег меса чија је потрошња пала са 1,5 на 1,3 кг. Просек у свету је 1,9 а у Европи 2,1, и ту је Србија на 18. месту. Предњаче Исланд (24,6) Грчка (13,9) и Албанија (7,2).

Иначе, према резултатима истраживача (Томић, Влаховић) за раздобље 1995 – 2000. године, потрошња свињетине била је 26,6, говедине 12,0, живинског меса 8,9 а овчијег 2,7 килограма.

Потрошња рибе у 2009. износила је 4,4 килограма, или 0,4 кг мање него у 2006. Иако је потрошња овог меса већа у централној Србији (4,6) него у Војводини (3,8), она опада у средишњем делу Републике док у Покрајини стагнира. Светска потрошња рибе је 16,7, европска 20,5 кг, а Србија је на 36. месту на Старом континенту. Највећи европски потрошачи јесу Исланд (87,4), Португалија (54,8) и Норвешка (51,4), док просечна потрошња у државама Европске уније износи 22 килограма.

Посматрано регионално у нашим приликама, више меса троше становници Војводине (44,8) него централне Србије (40,1). Али, од 2006. године потрошња у Покрајини пала је чак за 7,6 кг, а у централној Србији за свега 0,7 кг.

– Према Светској здравственој организацији (WHO), количина меса у исхрани требало би да износи 200 грама дневно, односно 75 килограма годишње. По том параметру, потрошња меса у Србији заостаје чак 33,6 килограма за препорученим количинама. Тако се Србија, са потрошњом од 41,4 килограма, нашла на 38. месту у Европи, иза Украјине а испред Молдавије – навео је мр Пушкарић.