Сами себи господари

Чачак – Још децембра прошле године „Урбанпројект“ је имао уговорене послове за читаву ову годину, па је кућа чачанских архитеката и конструктора могла мирно да се посвети свом занату. За наше прилике, можда је још занимљивији податак да је ово једино предузеће у Србији које су на аукцији сложно откупили сви запослени, отплатили све рате и сачували га у свом поседу, не продавши ниједну акцију.
Тако на Градском тргу у Чачку, где су радне просторије „Урбанпројекта“, и даље живи архаична и, показало се, остварива идеја – да радник постане и слуга и господар.
– Били смо друштвено предузеће до 24. јула 2003. године, када је одржана аукција у Агенцији за приватизацију. Колектив је тада имао 28 запослених од којих 14 са високом стручном спремом, и на збору смо одлучили да учествујемо на аукцији као конзорцијум. Сви изузев једне раднице која се спремала за пензију – каже за „Политику“ Стеван Миладиновић, помоћник директора у „Урбанпројекту“.
Капитал фирме био је процењен на 7.295.000 динара (или 111.562 евра), одређена је почетна цена од 1.550.000 динара, али су други купци нудили све више и више. Ни Миладиновић, у име конзорцијума, није одустајао и на крају победио понудивши 6.700.000 динара. Био је, иначе, по договору са збора, спреман да лицитира још сасвим мало, до седам милиона, и после тога би фирма отишла у руке неког другог.
Сви запослени су, одвајајући од зарада, у шест ануитета између 2003. и 2008. године, исплатили обавезе Агенцији и добили потврду да је све измирено.
– Данас имамо 24 стално запослена, али смо у међувремену примили четворо приправника, двоје архитеката, по једног просторног планера и економисту. Садашњи чланови колектива држе укупно 90 одсто акција „Урбанпројекта“ у сразмерном делу, почев од директора који има девет одсто власништва, па даље – вели Миладиновић.
Акције „Урбанпројекта“ изнете су крајем 2005. године на Београдску берзу с преовлађујућом ценом од 1.820 динара, али се њима практично није ни трговало. У међувремену, „Урбанпројект“ се организовао као затворено акционарско друштво па су 20. јула 2007. године акције овог колектива искључене са ванберзанског тржишта. У предузећу су израчунали да им је то исплативије јер не морају стално да ангажују ревизоре и улазе у друге трошкове.
По нашем законодавству, иначе, затворено акционарско друштво своје акције издаје само оснивачима друштва или ограниченом броју других лица (највише 100 акционара), и не врши се упис акција јавном понудом. При томе, новчани улог основног капитала износи најмање 10.000 евра.
Две главне речи у предузећу имају Скупштина акционара и директор, инжењер Андрија Андрић. Он је дошао у „Урбанпројект“ још 1978. године као одговорни пројектант, а деценију касније био изабран на руководеће место где је остао, ево, 22 године.
– После приватизације отворили смо и представништво у Подгорици, „Урбанпројектмонт“ са двоје запослених. Иначе, након продаје укупан капитал фирме увећан је 50 одсто, све благодарећи вредним људима и слози у колективу – рекао је Андрић за наш лист.
Онда није необично ни што су зараде у „Урбанпројекту“ знатно изнад просека у Чачку и Србији.
Гвозден Оташевић