Седам као седамдесет

Ниш – Крајем претходне седмице руководство једног нишког грађевинског предузећа поново, и по ко зна који пут, затражило је од надлежних органа Србије да реше огроман проблем око путарине на делу ауто-пута кроз нашу земљу од Дољевца до Грделичке клисуре. У овом предузећу испричали су за „Политику” да су сви досадашњи покушаји били безуспешни, а да је проблем из дана у дан све већи:

– Приликом отварања деонице од Ниша према српско-македонској граници одређено је да се од наплатне рампе код Дољевца путарина плаћа по категоријама возила – од мотоцикла, преко путничких аутомобила до камиона, других теретних возила и аутобуса. За сваку категорију формирана је посебна цена и она је иста од наплатне рампе до краја ауто-пута. То значи да се за путничко возило које иде ка југу на самој рампи плаћа 190 динара, а за камион 1.130 динара и да се за ту плаћену путарину користи ауто-пут до улаза у Грделичку клисуру, Иста цена важи и за сва возила која дођу на наплатну рампу из супротног правца. Наш проблем је у томе што камионима користимо само седам километара ауто-пута, од наплатне рампе до искључења код Брестовца, где се налазе наше сепарације песка, односно седам километара од укључења на ауто-пут код Брестовца, до наплатне рампе када се наши камиони враћају у Ниш. За ту малу деонице, која је десети део трасе, ми плаћамо пуну цену од 1.130 динара за сваки камион – рекли су нам у овом грађевинском предузећу у Нишу.

Ово и многа друга нишка грађевинска предузећа која имају своје сепарације песка јужно према Лесковцу, а скоро су сва укључена у изградњу и актуелну реконструкцију улица и нових булеварских саобраћајница у граду или изградњу нових фабричких погона страних инвеститора, дневно ангажују и по стотину камиона да превезу песак и шљунак са сепарација поред Јужне Мораве до градилишта у Нишу.

– Дневно и до 200-300 хиљада динара, односно неколико хиљаде евра дајемо само на име путарине за тих седам километара ауто-пута јер плаћамо пуну цену за свако возило које пође према сепарацији и за свако још толико које се са сепарације враћа у Ниш. По Закону о саобраћају, јер је кажњиво, не смемо да користимо локалне и регионалне путеве, како не би били оштећени, већ само ауто-пут. Свакако треба платити јер се од прикупљене путарине одржава ова саобраћајница, али је несхватљиво и парадоксално да се за један камион, који се укључи на ауто-пут, мора платити иста цена без обзира да ли иде, као ми, седам или свих 70 километара до Грделичке клисуре. Месечно издвајамо више за путарину, него за гориво и доприносе на плате запослених – рекли су нам нишки путари и остали грађевинари.

Предлог ових нишких грађевинских фирми је да се проблем реши на најпростији начин – да се на постављеним наплатним рампама на свим излазима са ауто-пута деле картице као за ауто-пут од Ниша до Београда. Тако ће они који користе саобраћајницу у целој дужини плаћати пуну, а они који краће путују, мању путарину. Нестало би незадовољства, не би се камиони шверцовали регионалним и локалним путевима и уништавали их избегавајући плаћање путарине, а и уштеде би биле велике.