Србија
Сјај и беда „санџачке престонице”
На некада чувеној новопазарској пијаци купци су најтраженија „роба”
Нови Пазар – Не знајући како другачије да натера надлежне да њему и осталим бившим радницима Текстилног комбината „Рашка” исплати заостале зараде, Зоран Булатовић је прошле године одсекао себи део прста, a Халко Друштинац, инвалид рада, који је као и десетак његових колега, здравље и радно место изгубио у фабрици „Искра – метали”, пре десетак дана закуцао је себи ексер у руку.
Њих двојица су специфични по начину на који су ушли у вести. Хиљаде незапослених и гладних у незваничној престоници Санџака, како политичари називају Нови Пазар, одавно су редовна појава. Протестовали су и штрајковали, глађу или „обично”, текстилци (радници „Трикотаже”, ТК „Рашка”), произвођачи намештаја, бивши радници „Војина Поповића”... Незавршене и замршене приче о неуспелим приватизацијама и овде су узеле данак.
Некадашње друштвене јаке фабрике текстила и обуће су прошлост. Нови Пазар, који је пре петнаестак година доживео привредни бум, настао у комбинацији санкција, приватне предузимљивости, шверца и рада на црно, сада је, у судару са отварањем тржишта и светском кризом, извукао дебљи крај. На некада чувеној новопазарској пијаци купци су најтраженија „роба” .
Сада само у Новом Пазару на посао чека 23.000 особа, што је готово половина од укупног броја радно способног становништва. Свакодневно у кухињу Црвеног крста на по један оброк долази 1.300 Новопазараца. Секретар ове установе Љиљана Костић каже да би их било више, али – нема хране, па су многи на чекању.
Пре две године, у Новом Пазару је чак 26 банака, страних и домаћих, имало своје филијале и експозитуре. Многе су се повукле јер ни кредите више нема ко да узима.
Начелник Одељења за привреду у градској управи Рамиз Паљевац истиче да просечна плата у Новом Пазару износи близу 24.000 динара и знатно је испод републичког просека. На тај просек утичу и они на државом буџету, градској управи, јавним предузећима, огранцима републичких институција... Паљевац наводи да сада у овом граду има око 300 производних предузећа, углавном у текстилној и обућарској индустрији, да у њима ради око 6.000 радника, али с неизвесношћу до када ће то да траје, јер многе фирме пропадају и отпуштају раднике. А неки, наводи Паљевац, селе своје фабрике и послове чак у Кину. Кажу, тамо им јефтинија радна снага.
„Жилава смо ми сорта, тешко је, али најспособнији ће да преживе”, каже Тигрин Качар, власник Конфекције „Стиг” и представник Асоцијације текстилних радника АСТЕКС. Спас је, како каже, у удруживању и повезивању с кооперантима из других земаља, Италије и Шпаније на пример, које би преко нас да се приближе источном тржишту.
Директор Агенције за економски развој Санџака Самир Качапор настоји да овдашњим привредницима повећа шансе повезивањем са иностраним тржиштем. Управо се вратио из Сарајева. Новопазарски произвођачи џинс одеће настојали су да се наметну тржишту учешћем на сајмовима у Диселдорфу, Москви, Мостару и враћали се задовољни.
„Без страних инвестиција тешко да можемо да се брже развијамо”, често истиче градоначелник Мехо Махмутовић. А да би неко улагао новац овде потребна је стабилна политичка и безбедносна ситуација, додаје он.
Махмутовић наводи да се Нови Пазар побратимио са истанбулским општинама Бајрампаша и Пендик, а он је управо потписао протокол о сарадњи с турским градом Коџаелијем. Турским привредницима већ је показивао производне хале „Рашке”, можда се неки од њих појави као купац на јавној лицитацији у Агенцији за приватизацију крајем јула или се заинтересује за некада чувени рибњак на Пазаришту, који је испражњен пошто је „Војин Поповић” отишао у стечај. Нови Пазар нема велике могућности да потенцијалним инвеститорима понуди празне плацеве за изградњу фабрика, али има и празне производне хале бивших друштвених фабрика. А инвеститори у овај крај могу да рачунају и на подстицај Владе Србије од по четири до десет хиљада евра по новозапосленом раднику.
Директор предузећа „Нови Пазар-пут” Изет Љајић истиче изузетно лошу путну мрежу у југозападном делу Србије, наводећи то као један од разлога за заостајање читавог краја, јер „пут значи живот”. Турци су најавили реконструкцију пута од Новог Пазара до Сјенице. Најављени аутопут од Београда до јужног Јадрана преко Пештера „померио” би читав крај из беспућа. На то, као шансу рачунају и Тутин и Сјеница.
Ипак, Нови Пазар има и одлике престонице. Има два универзитета с близу десет хиљада студената, шест средњих и 12 основних школа. Зато у свакој пригодној прилици градоначелник истиче да је ово град младих, којима ваља створити шансу.
Објашњавајући откуд стална саобраћајна гужва у овом граду, један Новопазарац шаљиво је рекао да млади овде немају шта да раде, па се у доколици возе. Оних који могу да на такав начин „убијају досаду” мало је у односу на број оних који би да стварно раде. А у беспослици и кризи лако се налазе присталице и „запаљивих” идеја.
Славка Бакрачевић
Последњи коментари
"Novi Pazar je grad mladih kojima treba stvoriti šansu", naglašava gradonačelnik Mahmutović. To je potpuno tačno i tome se ne može ništa ni dodati ni oduzeti. Međutim, želeo bih da priupitam gradonačelnika, šta bi sa onim elaboratom za razvoj Sandžaka koji sam im uručio još prošle godine? Tim elaboratom je predviđeno da Sandžak bude centar karijerng obrazovanja mladih iz oblasti ugostiteljstva, za potrebe turizma zapadnog Balkana, Kanade ali i Arapskih emirata i Saudijske Arabije, koja, uzgred, ulaže ogromne milijarde dolara za razvoj verskog turizma jer su svesni da nafte neće biti zauvek. U tim elitnim hotelima će moći da tade samo muslimani tako da bi Sandžaklije, po kanadskim standardima kod nas obučeni i kroz praksu doučeni, faktički imali monopol u delu hrane, od vrsnih kuvara i konobara do još boljih šefova kuhinja ili menadžera restorana. Srećna okolnost u vezi toga što u Pazaru ima i fakultet Islamskih nauka gde, pored engleskog uče i arapski jezik. Oba jako važna za rad
Госн Реброња-на Ваше питање неће бити одговора јер овде се не тражи ништа конкретно већ апстрактно.Ваша идеја о Балканском центру за школовање угоститеља по Канадском моделу који ће интегрисати све кухиње од истока и запада до југа и севера баш на овим нашим просторима је сувише конкретна понуда нашим локалним агама и беговима да би они то тек тако узели у разматрање-на своју руку, без каквог хатишерифа од Султана. Локалне самоуправе би, ако би то могло, највише волеле да се ништа не догађа, да раја седи мирна, да пије кахву... Стога, не љутите се на њих... Није то само у Пазару. Они би људи, халал им свима,вазда да време пролази како је и пролазило свих ових векова, а да Султан-ђе год да је и какав год да је-подари какав берићет,а да не харачи...и да он реши штагод треба. Сувише Ви то конкретно г. Реброња за ове наше прилике. Ипак смо ми били под Турцима пар стотина година па смо изградили менталитет рајински-"Ћути и трпи муку своју". Ипак, опстајемо сви ми...Бог тако хоће.
Nebrinem se ja za Sanđak on će se uzdići i preživeti.Sećam se kad sam bio mali jednog fazona ,Kako se hrani albanac -u jednoj ruci drži slanu kiflu a u drugoj slatku da se zasladi ,svi smo se smejali tom fazonu.Na kraju se ispostavilo dasu dobili naše Kosovo ,sada neka svi izvuku pouku kako se treba ponašati da bi se došlo do cilja.Nije sve u kolima i kućama i patikama.






