Србија

Сликарска радионица браће Лукић

Четворица браће љубав према уметности преносе на шабачке малишане, који се већ десету годину заредом представљају Светосавском изложбом, овога пута посвећеном патријарху Павлу

Сликари за Гиниса: браћа Лукић

Шабац – У галерији Културног центра у Шапцу отворена је 10. Светосавска изложба полазника Школе цртања и сликања „Браћа Лукић“, која делује у оквиру истоименог, по много чему јединственог удружења ликовних стваралаца. Овогодишња изложба такође је посебна: посвећена је покојном патријарху српском Павлу, а осамнаесторо будућих уметника, узраста од првог основне до четвртог разреда средње школе, представило се са педесетак дела у свим сликарским техникама.

По традицији, поставка ће касније бити пресељена у Крупањ и Коцељеву, а будући да је посвећена патријарху Павлу, у прилици да је виде биће и мештани Мачванског Прњавора...

– Трудили смо се да наше младе полазнике приближимо својој вери, а да они кроз уметничка дела то потврде и покажу да су створени да буду наследници светосавља – каже за наш лист Милован Лукић, један од четворице рођене браће сликара, утемељивача школе, кроз коју је до сада прошло више од 400 девојчица и дечака из Шапца.

У магични свет оловке и боја, Милоје, Миленко, Раденко и Милован Лукић, који би могли конкурисати за Гинисову књигу необичних рекордера, такође су ушли као деца. Прво челично перце и флашицу туша у кућу је унео најстарији Милоје, који је касније завршио педагошку академију – ликовни смер. Остала браћа уписала су хемијско-технолошку школу, која им је, као деци „Зоркиног“ радника, омогућила извесније парче хлеба.

– Пресудну улогу у нашем развоју одиграо је наставник ликовног Маринко Марковић, који је са великом љубављу и упорношћу подстицао склоност ученика ка сликарству. Кроз његову вишедеценијску педагошко-ликовну активност прошле су многе талентоване генерације, а можда је ово што ми сада радимо скромни наставак те узвишене мисије – истиче Милован.

У својој сликарској мапи најстарији Милоје чува мноштво студија, крокија и цртежа рађених оловком или тушем. Љубав према цртежу, посебно стрипу, заробила је и Миленка, док Раденко доследно прати правац сликара инспирисаног српском историјом. Милован је, поред експресионистичких пејзажа, заокупљен портретима и мртвом природом.

Прву заједничку изложбу браћа су приредила у Шапцу 1995. године. Потом су гостовали у Љубовији (одакле породица води порекло), Крупњу, Бајиној Башти, Рисну, Милочеру, Београду, Врњачкој Бањи, на Копаонику, Светом Стефану... Школу цртања и сликања основали су у јесен 1998. године.

– У овом тренутку троје наше деце су студенти на академијама лепих уметности. У Средњој школи за уметничке занате је 25 ученика који су такође били полазници, а четворо ће ове године уписати ову школу. Са децом радимо сваке суботе од 10 до 12 часова у просторијама месне заједнице „Жика Поповић“. Овде смо већ четири године, а претходно смо били у Дому месне заједнице „Шипурске ливаде“. Полазници су из свих крајева града – објашњава Милован.

Нова генерација Лукића иде истим уметничким стопама. Милојев син Милош и Миленков син Марко завршили су школу за уметничке занате. Милојев млађи син Урош је четврта година, а Раденкова ћерка Александра је прва година исте средњошколске установе. Милованова ћерка Љиљана (удата Вукомановић), и поред породичних обавеза, већ се доказала као успешан иконописац.

На јесен ове године у Школи цртања и сликања „Браћа Лукић“ планирају отварање секција карикатуриста и стрип-цртача, за које влада велико интересовање међу шабачким малишанима.

Мирољуб Мијушковић
објављено: 27/01/2010