Србија
Сликарска радионица браће Лукић
Четворица браће љубав према уметности преносе на шабачке малишане, који се већ десету годину заредом представљају Светосавском изложбом, овога пута посвећеном патријарху Павлу
Шабац – У галерији Културног центра у Шапцу отворена је 10. Светосавска изложба полазника Школе цртања и сликања „Браћа Лукић“, која делује у оквиру истоименог, по много чему јединственог удружења ликовних стваралаца. Овогодишња изложба такође је посебна: посвећена је покојном патријарху српском Павлу, а осамнаесторо будућих уметника, узраста од првог основне до четвртог разреда средње школе, представило се са педесетак дела у свим сликарским техникама.
По традицији, поставка ће касније бити пресељена у Крупањ и Коцељеву, а будући да је посвећена патријарху Павлу, у прилици да је виде биће и мештани Мачванског Прњавора...
– Трудили смо се да наше младе полазнике приближимо својој вери, а да они кроз уметничка дела то потврде и покажу да су створени да буду наследници светосавља – каже за наш лист Милован Лукић, један од четворице рођене браће сликара, утемељивача школе, кроз коју је до сада прошло више од 400 девојчица и дечака из Шапца.
У магични свет оловке и боја, Милоје, Миленко, Раденко и Милован Лукић, који би могли конкурисати за Гинисову књигу необичних рекордера, такође су ушли као деца. Прво челично перце и флашицу туша у кућу је унео најстарији Милоје, који је касније завршио педагошку академију – ликовни смер. Остала браћа уписала су хемијско-технолошку школу, која им је, као деци „Зоркиног“ радника, омогућила извесније парче хлеба.
– Пресудну улогу у нашем развоју одиграо је наставник ликовног Маринко Марковић, који је са великом љубављу и упорношћу подстицао склоност ученика ка сликарству. Кроз његову вишедеценијску педагошко-ликовну активност прошле су многе талентоване генерације, а можда је ово што ми сада радимо скромни наставак те узвишене мисије – истиче Милован.
У својој сликарској мапи најстарији Милоје чува мноштво студија, крокија и цртежа рађених оловком или тушем. Љубав према цртежу, посебно стрипу, заробила је и Миленка, док Раденко доследно прати правац сликара инспирисаног српском историјом. Милован је, поред експресионистичких пејзажа, заокупљен портретима и мртвом природом.
Прву заједничку изложбу браћа су приредила у Шапцу 1995. године. Потом су гостовали у Љубовији (одакле породица води порекло), Крупњу, Бајиној Башти, Рисну, Милочеру, Београду, Врњачкој Бањи, на Копаонику, Светом Стефану... Школу цртања и сликања основали су у јесен 1998. године.
– У овом тренутку троје наше деце су студенти на академијама лепих уметности. У Средњој школи за уметничке занате је 25 ученика који су такође били полазници, а четворо ће ове године уписати ову школу. Са децом радимо сваке суботе од 10 до 12 часова у просторијама месне заједнице „Жика Поповић“. Овде смо већ четири године, а претходно смо били у Дому месне заједнице „Шипурске ливаде“. Полазници су из свих крајева града – објашњава Милован.
Нова генерација Лукића иде истим уметничким стопама. Милојев син Милош и Миленков син Марко завршили су школу за уметничке занате. Милојев млађи син Урош је четврта година, а Раденкова ћерка Александра је прва година исте средњошколске установе. Милованова ћерка Љиљана (удата Вукомановић), и поред породичних обавеза, већ се доказала као успешан иконописац.
На јесен ове године у Школи цртања и сликања „Браћа Лукић“ планирају отварање секција карикатуриста и стрип-цртача, за које влада велико интересовање међу шабачким малишанима.






