Соларни колектор као дипломски рад

Лесковац – Ученици трећег разреда Техничке школе „Раде Металац“ у Лесковцу, који се школују за занимање механичара грејне и расхладне технике, већ су одабрали дипломски рад – израда и монтажа соларног колектора на крову школе. Под руководством наставника практичне наставе Зорана Антанасковића, направили су прототип а затим су прионули на израду првог колектора величине 1,8 квадрата који ће бити завршен ових дана. До краја школске године требало би да направе три које ће монтирати на школи и прикључити на систем цеви који су прошле године урадили ученици-водоинсталатери. Тиме ће уједно одбранити дипломски рад и постати механичари грејне и расхладне технике. План је да уз помоћ града наредне године направе још два система од по три колектора и у потпуности пређу на соларно загревање воде.

Према првим проценама, годишња уштеда износиће око два милиона динара. Наиме, у сезони школа потроши 60.000 литара лож-уља. Уз соларно загревање биће потребно око 20.000 литара мање. Ако то помножимо са сто динара, колика је садашња цена, долазимо до горе поменуте рачунице.

            Пројекат је урадио наставник Зоран Антанасковић. – Гледао сам, слушао и читао све што ми дође под руку и схватио сам да то није толико тешко да се уради. Направили смо га од квалитетних материјала – бакра, мале примесе алуминијума за апсорбере топлоте у мат варијанти која се за њих користи, изолатора плоча, лима дебљине једног милиметра за кућиште. Најскупља ставка је бакар. Све компоненте смо куповали и коштаће нас око осам хиљада динара, а увозни ове величине слабијег квалитета кошта 20.000 динара – каже Антанасковић.

Један овакав колектор може да загреје 70 до 80 литара воде и када заврше свих девет, обезбедиће топлу воду за комплетан санитарни чвор у школи. Наш саговорник каже да је ово прва генерација са којом ово ради и изражава наду да ће ученици бити способни да за годину дана почну сами да их праве.

– Није много тешко, вежбали смо и успели да га направимо – каже Никола Стојковић. Бојан Савић сматра да је овај пројекат веома занимљив, а Стефан Ђорђевић каже да га посао тек чека, јер ће као водоинсталатер бити ангажован на повезивању колектора са топловодним системом. – Нисмо до сада радили ништа слично, ово је нешто ново, а тиме и изазов – истиче Душан Зубић. Жарко Тимотијевић каже да су се спремали око месец дана.

Ово није први производ ученика ове школе који изазива пажњу јавности. Пре годину дана, као што смо писали, две ученичке компаније направиле су компјутер у акваријуму који је освојио прва места и побрао медаље свуда где се појавио и поштанске сандучиће са индикаторима који ноћу светле и обавештавају да је стигло писмо.

– Неколико година развијамо предузетнички дух код ученика. Идеја је да сва теоретска знања стечена на часовима преточе у идеје, а онда да их практично реализују. То је кренуло пре четири-пет година када је основана прва компанија за сервисирање рачунара. Најпре смо радили за потребе школе, а затим смо посао проширили на предузећа и установе у граду. После тога смо формирали компанију која се бави рециклажом електронског отпада која и данас функционише. Све старе рачунаре које добијемо ученици растуре, оно што је исправно задржимо, а остало испоручујемо једној нишкој фирми. Интересовање ученика је изузетно. Од рециклираног материјала су направили поштанске сандучиће, као и бројне друге новотарије – набраја за наш лист директор школе Славољуб Станојевић.

Једна од производних линија школе су мобилијари. За многе вртиће и школе на подручју Србије направили су пењачице, клацкалице, тобогане, љуљашке. Зарађени новац улажу у куповину рачунара и материјала за другу производњу.

Директор нам на крају открива да тренутно раде на изради огледне електронске табле за образовање профила техничар мехатронике. Таква табла кошта више од пола милиона динара, а ученици и професори су купили делове и сами је направили. Коштаће их пет пута мање – сто хиљада динара.

Милан Момчиловић