Параћин – Након што су недавно рударима рудника са подземном експлоатацијом оверене здравствене књижице, радници Српске фабрике стакла у Параћину остају међу онима у Србији који лечење морају да плаћају из властитог џепа. Наиме, због тога што „стаклара“ од средине 2003. године није уплаћивала здравствено осигурање, од 1.750 радника ове фабрике здравствене књижице оверило је само њих стотинак. Реч је о запосленима који болују од тешких болести, попут карцинома, дијабетеса или сиде, за које је Министарство здравља наложило да њихове књижице морају бити оверене.

Према речима председника синдиката „Независност“ Боривоја Јевтића, ова фирма здравственом фонду дугује 123 милиона динара, а фонд њима није рефундирао 78 милиона динара.

– Овај проблем тренутно није могуће решити, јер Јавно предузеће „Србијагас“, које на име дуга наше фирме од 34 милиона евра треба да преузме већински пакет акција од 63,60 одсто још увек није склопило уговор са садашњим власником бугарским „Рубином“, који је „стаклару“ купио фебруара 2006. године – каже Јевтић за „Политику“.

– Комисија ме већ три пута одбија, а моја једна терапија на Неуролошкој клиници у Београду кошта око 300 евра. На терапију морам да идем свака три месеца, али како сада немам књижицу, трпим несносне болове у врату и не могу да покрећем главу. Ако „Србијагас“ склопи уговор о преузимању већинског дела акција тек 1. децембра, како се прича, „обрао сам бостан“ – наводи за наш лист Ненад Коцић, који је у „стаклари“ већ 28 година.

Мирјана Вељковић, дугогодишњи бубрежни болесник, такође не може да овери здравствену књижицу, јер се њена болест не налази на списку Министарства здравља. Недавно је почела да одлази и на дијализе, али више не иде, јер нема пара да их плати.

– Казали су да ће деци оверавати књижице, али када сам их однео, рекли су да ће то моћи тек крајем месеца. Моје дете мора да носи протезу, која кошта 9.000 динара. Како ја то да платим када сам други део априлске плате примио 22. јула? – пита се Миодраг Реџић.

Једина срећа у несрећи стаклараца је то што у каси синдиката „Независност“ још увек има пара, па уколико се неко повреди на раду или хитно мора на операцију он плати здравствену услугу, а синдикат му врати новац.

Поменимо још и то да је, док смо испред фабрике разговарали са радницима, наишао радник обезбеђења и свима наредио да уђу унутра, а нама забранио да фотографишемо, јер се нисмо најавили.