Краљево – Дуг бројних краљевачких предузећа и радњи на име накнаде за уређење грађевинског земљишта годинама се увећавао. Истина, градска дирекција за урбанизам повремено је подносила тужбе, али су принудне наплате, што из политичких што из социјалних и других разлога, одлагане. Тако се дошло у ситуацију да само тридесетак фирми, на име поменуте накнаде за земљарину, дугују по два и више милиона динара, односно укупно око 750 милиона динара. Када се саберу дуговања и осталих то је, сигурно, више од милијарду динара, односно трећина годишњег градског буџета. Поређења ради, како објашњава Предраг Симовић, члан Градског већа задужен за рад јавних предузећа, тим новцем би се саградило најмање још три моста преко Ибра.

Најлакше би било енергично инсистирати на принудној наплати. Међутим, блокадом толиког броја предузећа посредством судова и пореских органа, такорећи, стаје привредни живот у Краљеву. Уз то, питање је и имају ли дужници новца да дуг измире. Стога се власт одлучила на компромис, на преговоре и договор са привредницима, па је, још пре неколико месеци, таквим решењем, односно уступањем граду неколико хектара земљишта, разрешена спорна наплата дуга на име ренте и комуналних услуга од ,,Магнохрома”. Сличан модел тражи се и у случају дуговања Фабрике вагона, а што тиче осталих намера градске власти је да им се, колико је год могуће, тај терет наплате олакша. Према предлогу представника локалне самоуправе, то олакшање садржало би плаћање старог дуга на рате, али и стварање бољих услова да тај новац овде зараде. Најједноставније је да добију што више јавних послова на овом подручју, односно да највећи део новца који се убере од пореза и доприноса остане овде. Стога су челници Краљева позвали на разговор власнике бројних краљевачких предузећа.

– Сваког присутног привредника смо писмено и детаљно упознали са градским програмом будућег инвестирања у инфраструктурне пројекте. Реч је о укупној вредности од око 1,5 милијарди динара, а то смо учинили да би се власници и руководства овдашњих фирми благовремено припремила за учешће на тендерима. Јер, овде су годинама, бројне и обимне послове, рецимо, на изградњи мостова, путева, одржавању саобраћајница...добијале фирме са стране. У већини случајева, а нарочито за пројекте који се финансирају из републичког буџета, разним каналима, дабоме, без тендера. Дешавало се да им се послови мимо прописане процедуре доделе чак и по вишим ценама од тржишних а углавном се радило се о предузећима сумњиве способности и опремљености. Зато желимо да ту праксу прекинемо, да краљевачким фирмама, водећи рачуна о цени и квалитету, омогућимо и да зараде како би и дугове, подељене на више рата, лакше враћали...- истиче Предраг Симовић.

Поред тога, како је Симовић за ,,Политику” још објаснио, у процедури је и предлог за градску скупштину да се град кредитно задужи са око 250 милиона динара како би се без застоја улагало у капиталне пројекте инфраструктуре, а рате тог кредита отплаћивали би од наплате старог дуга предузећа. Такође, градска власт има намеру да бар накнаду за земљарину појефтини, сходно кризи и беспарици, а и да се нови дугови предузећа и појединаца по том основу не би гомилали.