Страх од губитка промаје

Ваљево – Већина Срба плаши се промаје. За Ваљево је, међутим, због његовог географског положаја, она одувек представљала прави спас. Штитила га је од магле, смога и свих облика аерозагађења. Али приликом недавног презентовања резултата мерења аерозагађења на трибини Инжењерске коморе Србије, које је урадио Завод за јавно здравље из овог града, присуство чађи, сумпор-диоксида и издувних гасова било је знатно повећано. Детаљнијом анализом утврђено је да су прекорачења пратила градњу бране на Регионалној хидроакумулацији Ровни 13 километра северозападно од центра Ваљева. Како се бетонска брана успињала, тако су и прекорачења била вишеструко изнад дозвољених.

Брана, висока 75 метара, нашла се на путу ваздушних струјања и тиме спречила природно проветравање града. Подаци указују да је паралелно са издизањем висине бране изнад коте 333 метра надморске висине, односно 45 метара, дошло до енормног повећања загађености ваздуха у центру Ваљева. Концентрација сумпор-диоксида је повећана за 3,7 а чађи скоро три пута, а број дана са прекорачењем граничних вредности се повећао. Неповољни тренд настављен је током грејне сезоне. Око 20 одсто домаћинстава користи услуге Градске топлане а остатак око 30.000 греје се на дрва и угаљ.

Људима из струке јасно је било да су овим мерењима повећања аерозагађења утврђени само неки од негативних утицаја на околину које праве високе бране на воденим акумулацијама.

Додуше, они су на тако нешто указивали још пре десет година уз захтеве да се уради студија о процени утицаја бране и акумулације Ровни на животну средину. Хидрогеолози су упозоравали да ће будућа акумулација уништити квалитетне подземне воде на овом подручју (четири фабрике флаширају нискоминерализоване воде). Наравно, указивало се и на промену микроклиме, што може да има погубне последице по здравље грађана.

– За један такав документ не сме бити било каквог изговора или „покривања“ прописима који су били на снази пре 25 година када је почела изградња акумулације. Ја разумем страх инвеститора, пројектаната и Регионалног водопривредног система „Колубара“ да ће се у њој наћи многи непожељни резултати, али да ли има ишта прече од здравља људи. Нови закон предвиђа да студију о процени утицаја мора имати свака акумулација са запремином од 10 милиона кубика воде, и питам због чега је изузетак ова код Ваљева у чијем језеру ће бити 50 милиона кубика воде. Што се тиче повећања аерозагађења у Србији, имамо случајеве битног подизања степена влажности и замагљености у Крушевцу и Ужицу, а у Бору, када је од јаловине направљена баријера висока 70 метара, дошло је до знатног повећања аерозагађености – каже инжењер хидрогеологије Драган Петровић.

У случају Ваљева, он, као и представници Инжењерске коморе, сматра да држава треба да финансијски подржи гасификацију града и тиме га трајно спасе од последица гушења које носи неконтролисано аерозагађење.