Суботица се одрекла Киша

Суботица – На згради, бр. 16, у улици Гросије откривена је спомен-табла којом је град Париз обележио некадашњи дом књижевника Данила Киша. У присуству стотинак пријатеља, из Париза и Србије, како је известио Мирослав Караулац за „Нашу борбу”, одата је почаст писцу 15. октобра 1996. године, седам година након смрти.

Овај новински текст подстакао је тада суботичког ствараоца Бошка Крстића да се запита због чега никада није ни пронађено ни обележено место где је велики писац рођен у Суботици, 22. фебруара 1935. године. Подухватио се трагања, укрштајући аутобиографске записе и књижевну фикцију Киша са рационалношћу земљишно-књижних извода. Захваљујући Крстићевом истраживању и трагању за кућом где је Кишова мајка на пропутовању за Мађарску била смештена и где се он родио, данас се поуздано зна где се кућа налазила. Она више не постоји, порушена је током савезничког бомбардовања Суботице 1944. године, и на њеном месту подигнута је нова четвороспратница, чији један део на месту бивше Кишове родне куће. Крстић је о том открићу написао и књигу „Потрага за Улицом дивљих кестенова” мислећи да је то довољно, али од тада узалуд покушава да се Кишу и у родном граду ода почаст и постави спомен-обележје.

– На захтев Министарства културе током последњих десетак година четири или пет пута сам слао одговоре на њихов упит где да поставе поставе спомен-таблу и тако обележе место Кишовог рођења, али та идеја никада није остварена – прича нам Крстић.

У обележавању Кишовог присуства у Суботици најдаље се отишло пре неколико година када је предат захтев општинској комисији за доделу имена улица да једна понесе и његово име. Комисија је то одбила уз образложење једног од њених чланова да Киш није аутентични стваралац. У знак протеста, суботички писци и интелектуалци су крај његове бисте у парку испред Градске куће формирали шпалир, улицу Данила Киша. Група ентузијаста једној од дуговечних и омиљених градских књижара наденула је име по књижевнику, а од пре две године овде ради и омладинска фондација под Кишовим именом. Седам година у Градској библиотеци такође организује се књижевни „Кишобран”, сусрети посвећени делу великог аутора.

И недавно је скренута пажња на место где је књижевник рођен, након што је урбанистичким планом предвиђено да се парк око зграде претвори у паркинг. Иако је и тада поменуто да тај угао завређује другачије уређење, а не претварање у бетонски плато, ништа се није променило. У Градској комисији за давање имена улица и даље нема предлога да нека понесе име Данила Киша, нити постоји нови званичан предлог да се обележи кућа његовог рођења.

– Киш није имао јасну визију свог родног града, везивао ју је за Синагогу, Градску кућу, песника Дежеа Костолањија и вишејезичност. Иако је његово присуство у родном граду остало званично необележено, природа се на неки начин потрудила да то исправи. У „Раним јадима” Киш у Новом Саду тражи улицу дивљих кестенова, то је некадашња Бемова или данас Ћирпанова, где је тај дрворед постојао. У Новом Саду га више нема, али двоструки дрворед кестенова постоји управо овде, испред места где је била његова родна кућа. Можда је то и најлепши спомен на Киша, мада је понеко од ових стабала почело да се суши, а не видим да неко о томе брине – каже Крстић.