Суботица – Стручњаци су потврдили оно што грађани одавно знају, да је, што се природе тиче, најбоље живети у насељу Кертварош, чији назив у преводу са мађарског гласи Град башта. Ово је једини део града где однос зеленила и стамбене градње испуњава европске критеријуме, по којима бар 13 квадратних метара зелене површине треба да „припадне“ сваком становнику. Од 20 месних заједница у градском атару, свега пет испуњавају наведени критеријум, а Суботица генерално важи за град са недовољно заленила, постојеће није равномерно распоређено, са зеленилом које нема и рекреативни садржај нити обједињено управљање. Због тога је значајно да је ових дана завршена бар прва фаза „Зелене регулативе” у којој је учествовао низ овдашњих стручњака из неколико градских институција, уз стручну помоћ мр Анице Теофиловић из Београда.

Суботица лежи на тлу подложном еолској ерозији, присутна је висока концентрација прашине у ваздуху, осим тога погоршана је хигијена градских улица, а како је речено и на представљању „Зелене регулативе”, и недостатак зеленила је један од великих проблема. Због тога је Заводу за урбанизам поверена израда ове регулативе, а мр Сузана Дулић, члан Градског већа, каже да се само ове године ради на уређењу 65.000 квм зеленила, праве се 32 нова парка, договорена је садња 1.200 стабала у суботичким школама и уређује се једина зелена оаза у граду – Дудова шума.

Суботица на територији читавог града има 2.213 хектара зелених површина, а овоме треба додати и 668 километара зеленила дуж саобраћајница или у функцији регулације саобраћаја. То генерално значи да сваки Суботичанин „има“ 182 квадратна „зелена“ метра, међутим тек 662 хектара, или 27 одсто овог зеленила чине јавне површине, односно оне које су свима доступне.

За град ове величине оне нису довољне, а при томе нису ни довољно осмишљене, нити постоји јединствени систем њиховим управљањем. Идеално би било да на десет минута хода сваки грађанин има доступну неку зелену површину на којој може квалитетно да се рекреира, шета и буде у контакту са природом. Анализа зеленила у Суботици последњи пут је рађена 1980. године, па је било неопходно и освежити базу података. Осим ових локалних проблема, према речима мр Анке Теофиловић, постоји и проблем генералног оквира, односно Србији недостаје закон о зеленим површинама. – Нацрт овог закона сачињен је још 2003. године и налазио се на сајту Министарства, али даље од тога није се стигло – каже  Теофиловићева.

Суботица је савладала прву, од укупно четири, фазу у изради „Зелене регулативе” и према препоруци стручњака потребно је да се „поправи“ управљање овим зеленим оазама јер оно сада није на оптималном нивоу. Стручњаци оцењују да је неопходно квалитетније одржавање, што подразумева и одређивање старатеља над зеленилом, али и већи буџет за њихово одржавање. Осим тога, наши паркови су садржајно сиромашни и визуелно незанимљиви.

– Код нас нема конкурса за уређење зелених површина, што је у вези и са недостатком новца за њихово уређење, али и са недовољно развијеном свешћу о значају зелених површина у урбаним срединама – каже наша саговорница.

Александра Исаков