Сун­це ће Бад­ње­вац гре­ја­ти и зи­ми

Крагујевац – У Јордану ће ускоро бити изграђена прва мала соларна енергана, снаге један MW, а када буде завршена студија изводљивости и потписан уговор, у овој земљи ћемо направити енергану снаге 500 MW – каже за „Политику“ Амарџит Риџаит, сувласник компаније „Стор енерџи“ из Лондона, која је у Србији већ подигла једно такво постројење.

Реч је о изуму нашег стручњака, професора др Владана Петровића из Крагујевца, чији је родни Бадњевац последњих дана постао стециште представника иностраних компанија које се баве обновљивим изворима енергије.

Британски бизнисмен Риџаит и професор Петровић већ две године сарађују на овом пројекту, а од пре неколико дана соларна енергана у срцу Шумадије спремна је за пуштање у погон.

– Ако може у Јордану, са чијом смо владом потписали Меморандум о разумевању, не видим зашто се соларне енергане не би правиле и овде, у Србији, родној земљи господина Петровића – каже Риџаит, додајући да је реч о изуму који једној земљи може да донесе „апсолутну енергетску независност“.

Mашински инжењер Петровић, власник предузећа „Алтернативна енергија“, у изјави за наш лист каже да је суштина његовог проналаска у дуготрајном акумулирању сунчеве енергије која се може користити током целе године, без обзира на временске прилике и број сунчаних дана у години.

– Највећи проблем обновљивих извора енергије, као што су ветар и сунце, јесте у томе што су нестални. У Шпанији, на пример, постоји соларна енергана која ради девет сати, колико сунце, у просеку, дневно греје. Разним побољшањима успели су да додају још шест сати, што значи да недостаје још девет. Ја сам успео да решим тај проблем и моја енергана ради 24 сата дневно, свих 365 дана у години, дакле и лети и зими – тврди Петровић, који је седамдесетих година прошлог века био директор развоја у једном од највећих светских концерна за производњу челика, немачком „Тисен крупу“.

Петровићева енергана састоји се од концентратора који је направљен од специјалних огледала и високотемпературног акумулатора ваљкастог облика. Пречник концентратора постројења у Бадњевцу је 13 метара, а висина и пречник акумулатора су осам метара.

Слична соларна енергана, само неколико пута већа, требало би ускоро да буде изграђена у Великој Плани. Пречник тог концентратора биће 55 метара, а висина и пречник акумулатора 22 метра. Довољно да се загреје 5.400 метара квадратних. Пројекат у Великој Плани има и своју другу фазу која, како каже професор Петровић, подразумева изградњу седам постројења која ће грејати још око 40.000 квадрата стамбеног простора.

– Релативни губици енергије су минимални, а уштеде су огромне. Цела инвестиција од милион евра, узимајући у обзир цену гаса, могла би да се исплати за непуне четири године. А еколошка корист је немерљива, будући да се у ваздух више не би испуштао угљен-диоксид – објашњава наш саговорник, наглашавајући да би држава на овај начин могла да уштеди новац који троши на увоз струје и гаса.

И поред неколико покушаја, професор Петровић није успео да оствари контакт са представницима локалне самоуправе у Крагујевцу.

– Моји прорачуни кажу да би око 50.000 крагујевачких домаћинстава могло да се греје искључиво соларном енергијом. За тај подухват било би неопходно да се поставе 392 постројења, величине оног у Великој Плани. И само један велики акумулатор, висине и пречника 90 метара. Но, ако Крагујевац није заинтересован за моју идеју, ту су иностране компаније из Шкотске, Енглеске, Норвешке, Италије и других земаља чији су представници били или ће доћи да виде пилот постројење у Бадњевцу – каже овај проналазач, који је до сада заштитио 36 патената и објавио више од 50 научних радова из различитих области.

Индијац Риџаит тврди да би наша држава, уколико развије Петровићеву идеју, имала огромну корист.

– Ми смо покренули причу, али Србија би могла да постане главни светски произвођач и извозник соларних енергана – сматра овај бизнисмен из Лондона.

Привредна комора Србије већ је упозната са могућностима Петровићеве соларне енергане, а све оне који сумњају професор позива у Бадњевац да се увере у вредност његовог изума.