Турија – Најмање 50.000 чељади, према проценама организатора, продефиловало је протеклог викенда Туријом, напредним паорским селом у срцу бачке равнице, надомак Србобрана. Овде је, по 24. пут заредом, одржана „Кобасицијада“ – својеврсна свечаност у славу добре хране и неговања старих народних обичаја. Сјатила се маса из свих крајева Србије, али и неколико стотина гостију из Словеније, Мађарске, Хрватске, Македоније, Румуније и Бугарске.

У центру пажње ове светковине гурманлука, била је кобасица дугачка 2.024 метра и тешка више од две тоне, коју је пред публику у специјалној приколици довукао снажни трактор, уз доста напора. То је највећа кобасица икада направљена на свету, али ипак неће бити званично верификована, будући да представници Гинисове књиге рекорда нису присуствовали њеном припремању и мерењу. Ипак, Туријци и даље држе светски рекорд у овој занимацији, јер су још пре 24 године направили кобасицу од тачно два километра и од тада их нико није претекао.– На припреми меса и смесе, као и на пуњењу ове наше „рекордерке“, радило је 12 мајстора, даноноћно од среде до суботе. У кобасицу је самлевено најквалитетније месо од 30 тешких товљеника, а утрошено је још по педесетак килограма соли и паприке, као и по десетак килограма бибера и белог лука. Остале зачине који су коришћени не помињемо, јер представљају „службену тајну“ „Кобасицијаде“ – понешто открива за наш лист Мирослав Медурић, председник Организационог одбора и један од утемељивача манифестације. Гигантска туријска кобасица продавала се по цени од 300 динара – за метар. Ретко је ко одолео изазову да купи макар парче и да је проба. Разграбљена је за неколико часова, а укупан пазар достигао је 7.500 евра.

Музика је трештала на сваком кораку, а на великој бини у центру села смењивали су се наступи 15 културно-уметничких друштава и оркестара. Потврђено је и овога пута колико је „Кобасицијада“ популарна и Турија је уврштена у многе светске туристичке календаре. Од прошле године, кобасица која се производи у овом селу, патентирана је и регистрована код међународних прехрамбених асоцијација као заштићена робна марка.

Дуж главног сеоског сокака, са обе стране од по два километра, али и у околним широким шоровима, народ се тискао под шатрама и у кафанама, као и на отвореном простору, где се димио роштиљ и у великим котловима крчкао паприкаш. Неописива гужва владала је и око тезги са сухомеснатим домаћим специјалитетима. Наравно, понуда кобасица, свежих и одимљених, жестоко папрених или са мање зачина – била је највећа.

Међу посетиоцима нашао се и гувернер НБС Радован Јелашић. Дошао је, како нам рече, сасвим приватно, да би се присетио како је још као дечак са оцем и братом учествовао у ритуалу свињокоља и прављења кобасица, кулена, шваргле и урке. Посебна почаст указана је Марцију Бонифацију Моаресу из Рио де Жанеира, коме је припала награда као госту из најудаљенијег места. Превалио је овај Бразилац десетак хиљада километара да би са супругом Сандром, рођеном у Сремским Карловцима, присуствовао тродневном туријском спектаклу.

Према оцени стручног жирија, у чијем саставу су били професори са Технолошког факултета у Новом Саду и технолози „Карнекса“, прва награда за најбољу индустријски произведену кобасицу припала је фирми „Алф“ из Каћа, док је Дражен Сремчев из Турије освојио победничку титулу у конкуренцији произвођача кобасица на стари „домаћински“ начин. У такмичењу брзог једења кобасица без премца био је Милован Радановић из Сирига, који је за свега 49 секунди „смазао“ скоро пола килограма печене „кобаје“. За „најчовека“ овогодишње „Кобасицијаде“, са својих 186 килограма, проглашен је Бранислав Драгољевић из Сремске Каменице. Као награду, освојио је толико килограма кобасице колико је сам тежак.

Као и ранијих година, целокупан приход остварен на овој манифестацији биће усмерен у хуманитарне сврхе. Домаћини су изузетно задовољни и посетом и прометом. Према њиховој грубој процени, за три дана је на штандовима продато најмање тридесет тона разних месних прерађевина, док је за посетиоце сервирано око 10.000 оброка свињског и овчијег паприкаша, двоструко више порција свеже кобасице и пљескавица, испечено је око 500 прасади и један бик на ражњу тежак око пола тоне. Све је то обилато заливано потоцима пива, вина, сокова и жестоких пића.