Туширање на сунце

Суботица – Најтеже је да убедимо људе да ми сами производимо соларне колекторе, уз смех кажу за „Политику” супружници Хилда Лихт и Маринко Рудић Вранић. Она електро, он машински инжењер већ годинама раде у својој приватној фирми, а од почетка је њихово целокупно усмерење, пословни кредо и слоган који су непрекидно свима понављали била енергетска ефикасност.

Њихова упорност се исплатила, пре две седмице при Привредној комори Војводине формирана је групација корисника обновљивих избора енергије и произвођача опреме за ту врсту енергије. За председника групације која окупља за сада 17 чланова изабран је Маринко Рудић Вранић. Групација је формирана на иницијативу др Јована Вујичића из ПКВ, а потпредседници групације су Петар Ћук из „Перутнине Птуј” у Бачкој Тополи и Александар Фрагнер из „Ребина аграра” из Житишта.

– То је заиста мало, али надамо се да ће нас бити више, и што је најбитније да ће се и код грађана развити свест о важности енергетске ефикасности грађевинских објеката и коришћења обновљивих извора енергије – каже Маринко.

Ови предузетници почели су прво са пројектовањем и инжењерингом у области система за грејање и система за управљање грејањем, а објашњавају да добро постављен систем може да донесе уштеде и до 30 одсто. На предлог једног клијента развили су и соларне колекторе који у потпуности настају у њиховој радионици, где су осим њих двоје запослена још три радника.

Соларни колектори прикупљају енергију довољну за топловод који служи за припрему санитарне топле воде и као подршка грејању. – Успели смо да развијемо хибридни систем по којем се енергија добија из два извора: соларног колектора и од другог извора енергије, а њихов однос зависи од годишњег доба. Тако соларни панели лети обезбеђују 100 одсто енергије, док је зими то око 30 одсто – објашњава Маринко.

Он даље објашњава да са становишта корисника, начин коришћења није окрњен или измењен, али се увођењем соларне енергије као извора постижу два циља – смањује се емисија штетних гасова и ефекат стаклене баште, али и рачун за утрошену електричну енергију, односно за други енергент.

– Један соларни панел значи 1.600 килограма угљен-диоксида годишње мање отпуштених у атмосферу. Примера ради, један соларни колектор замењује два киловата струје у домаћинству. Ако само 10.000 домаћинстава постави један соларни колектор, то значи да троше енергију једне електране од 20 мегавата, при чему је цена 10.000 колектора увек мања од изградње једног блока електране – наводи наш саговорник.

Осим планинског дела, наша земља је довољно осунчана, а захваљујући иновацијама соларни панели не зависе од спољне температуре већ од количине зрачења. Осим тога, иновацијама је успео да усклади материјал, конструкцију и технологију тако да трпе разлику од 100 степени Целзијуса.

Приликом коришћења соларних панела важно је имати и могућности за акумулацију прикупљене енергије, а Маринко Рудић Вранић и Хилда Лихт објашњавају да је тај проблем у нашој земљи решен од почетка 2010. године када је законски остварена могућност прикључења на електромрежу путем двосмерног бројила.

– Отворена су врата која отварају велику капију, односно уводе могућност да електродистрибуција откупљује енергију и од других произвођача. Један од првих задатака групације јесте да организује јавну расправу како да се регулишу и поставе тарифе за откуп произведене енергије – каже Маринко.

У подстицању боље енергетске ефикасности држава је повукла прве потезе обезбедивши 1,3 милијарде динара субвенционисаних кредита за повећање енергетске ефикасности објеката, од чега милијарду за јавне објекте, а остатак за домаћинства.

– То су важни кораци јер сви треба да будемо свесни да повећање удела обновљивих извора енергије науштрб фосилних извора значи подизање квалитета живота за све – каже Маринко.