Kosjerić – Sedam godina je prošlo od tenderske prodaje Fabrike cementa u Kosjeriću grčkom „Titanu“, a mali akcionari ove kosjerićke firme, sa uverenjem da u toj privatizaciji nije urađeno sve kako treba, i dalje vode borbu da isteraju svoje. Tužili su državu, smatrajući da je prilikom te prodaje prisvojila novac koji njima pripada (38 miliona dolara), ali sud godinama ćuti. Pisali su ovih dana pisma predsedniku države, premijeru, Narodnoj skupštini, Vrhovnom i Ustavnom sudu, a juče su se, konferencijom za novinare u hotelu „Skrapež“, i javnosti obratili.

Oni hoće da dokažu da imovina ove cementare, prodata Grcima kao društveno vlasništvo, nije bila društvena, nego – privatna. Otkud privatne cementare kod nas pre 2000. godine? Objašnjenje glasi da su slučaj ove kosjerićke fabrike i karakter njene svojine specifični, drukčiji nego kod onih u Beočinu i Novom Popovcu, jer je građena u doba SFRJ.

– Fabrika je podizana u periodu od 1974. do 1976. godine, i to iz kredita komercijalnih banaka i razvojnih fondova, čije su rate sve do 1985. godine otplaćivane iz profita fabrike, a radnici su primali umanjene plate dok se gradnja otplaćivala. Država je jedino dala zemljište. Smatramo da je takav način otplate cementare osnov da se taj deo kapitala smatra privatnim i da pripadne onima koji su otplaćivali. Kapital se nije mogao smatrati društvenim, dakle ni privatizovati kao što je urađeno. Ipak, država je u budžet prodajom 70 odsto kapitala ove cementare 2002. godine stavila 38 miliona dolara – kazuje Milovan Gajić, predstavnik malih akcionara.

Onda su oni, tri godine nakon prodaje, rešili, tužeći državu za tih 38 miliona dolara, pred sudom da potraže svoja prava.  Prvo se Prvi opštinski sud u Beogradu oglasio nenadležnim za ovaj spor, a za njim i beogradski Trgovinski sud. Potom je, ipak, Vrhovni sud proglasio nadležnost Prvog opštinskog suda, ali od sredine 2007. godine, kad se dogodilo to razjašnjenje nadležnosti, ovde ne znaju da je ijedno ročište u tom sudu zakazano.

– Od tada ne samo što naše apele niko ne čuje, već država nesmetano, pošto sud ne stavlja privremenu meru, nastavlja prodaju preostalih akcija cementare. I to po nedopustivo niskim berzanskim cenama. Dok je, recimo, u maju 2007. godine jedna akcija vredela 52 evra, oko 25 odsto kapitala ove fabrike prodato je u novembru prošle godine (takođe „Titanu“) za manje od 20 evra po jednoj akciji. Naplaćeno je od te prodaje ukupno svega oko 10 miliona evra, što je otprilike iznos dvogodišnje dividende od tih akcija. Takvom  prodajom „Titan“ je ukupno stekao 95 odsto akcija, pa mu Zakon o privrednim društvima u tom slučaju omogućava da od preostalih malih akcionara, koji sada dobijaju status nesaglasnih, prinudno otkupi neprodate akcije po niskim berzanskim cenama, iako oni ne žele da ih prodaju – objašnjava njihov pravni zastupnik, novosadski advokat Miodrag Brankov.

Mali akcionari se, uprkos svemu, još nadaju da će se sud oglasiti u vezi sa ovim slučajem, te po tužbi doneti zakonitu presudu. Prema njihovom mišljenju, pravična sudska odluka treba da ispoštuje prava bivših i sadašnjih radnika kosjerićke cementare, pa da se ceo iznos od 38 miliona dolara koji je otišao u državni budžet njima dodeli.

Branko Pejović