Србија
Учитељи траже помоћ
Укључивање деце са поремећајем у понашању у редовну школску наставу изазива недоумице око начина рада са њима
Суботица – Учитељи у Суботици траже да од наредне школске године са њима у учионице уђу и волонтери или асистенти који би им помогли да различитим групама деце посвете подједнаку пажњу. Идеју о волонтерима изнели су директори 21 основне школе на заједничком састанку са Золтаном Јегешом, покрајинским секретаром за образовање, који је уприличила Љубица Киселички, помоћник градоначелника за образовање.
Забринутост због 1. септембра изазвана је применом новог закона по којем инклузија (укључивање) постаје саставни део масовних школа, што значи да ће се у разредима наћи деца са посебним потребама, потом све већи број деце Ашкалија и Рома која по правилу нису прошла предшколско образовање или слабо владају наставним језиком, а на то се надовезује и све већи број деце са проблемима у понашању. Учитељи кажу да то значи да истовремено треба да раде бар по три наставна програма, и да постоји реална опасност да буду занемарена остала деца и успорен њихов напредак. Ситуација у Суботици додатно се компликује и због чињенице да је само овде Школска управа забранила одлагање уписа у први разред, те се од посебне комисије тражило да за децу која нису довољно зрела напише посебан програм како би могла да прате наставу.
Љубица Киселички је изнела податке од Националне службе за запошљавање да 48 учитеља са вишом или високом школом нема посао те да би то био потенцијални „извор” асистената или волонтера.
– Учитељи нису припремани за дефектологе и њима је потребна помоћ у раду са децом са различитим проблемима. Истовремено, ми у Суботици имамо одличну школу која ради са децом са посебним потребама, и не видимо разлог да се укида једна добра образовна пракса која постоји код нас – рекла је Љубица Киселички.
Директорка школе „Матко Вуковић” Марија Црнковић каже да је свесна да је предлог директора да се уведу волонтери или асистенти у супротности са законом, те су због тога тражили помоћ министарства, али нису добили никакав одговор. Одговор није стигао ни у школе које су тражиле да се министарство одреди и наведе до ког нивоа инвалидитета је могуће укључити дете у масовну школу. Ержебет Којић-Чакањ, директорка школе „Мирослав Антић”, свесна је да увођење волонтера доноси и низ недоумица, пре свега око њихове обавезе да остану у наставном процесу или да им се наметну неке обавезе.
На основу истраживања које је спровела Специјална школа „Жарко Зрењанин” у суботичким основним школама постоји 1.080 деце која имају потребу за неком додатном пажњом, односно имају неки инвалидитет, од наочара до инвалидских колица, изнела је Валентина Стипић-Василов, дефектолог из ове школе. То значи да је додатни ангажман потребан за око најмање десет посто ученичке популације и према њеном мишљењу са том децом треба да раде школовани дефектолози, јер они могу да им помогну у напредовању, а не учитељи који су прошли дводневни курс за рад са овом децом.
И психолог Јасна Башић-Војнић каже да би инклузију требало примењивати селективно, јер постоје деца која се одлично уклопе и показују напредак у масовној школи, док за другу то представља проблем.
Конкретно решење за проблеме који ће се појавити 1. септембра у учионицама састанак није донео а покрајински секретар Золтан Јегеш предложио је директорима да сами сачине правилник о могућности учешћа волонтера, да му га пошаљу па ће га проследити министарству јер то може да убрза процедуру, али да је сумњичав према могућности учешћа волонтера у образовном систему, поготово у овом тренутку када у јавност излазе подаци о различитим девијантним поступцима образовног кадра према деци. С друге стране, због захтева ММФ мало је вероватно да постоји могућност да се финансирају асистенти.
Александра Исаков
Последњи коментари
Ja sam uciteljica u jednoj Vranjskoj osnovnoj skoli. prosla sam dvodnevni kurs o inkluziji, ali to nikako nije bilo dovoljno za situaciju u kojoj se nalazim. Imam prvi razred i dobila sam ucenika sa daunovim Sindromom. Verujete da se osecam bespomocno u mnogim situacijama. On zahteva toliko paznje i vremena da je nastava gotovo neizvodljiva. Ostala deca su na gubitku jer ne dobijaju paznju i pomoc u onoj meri koja im je potrebna. Dobila sam volontera ali i on je zavrsio Uciteljski fakultet. Nismo defektolozi , i bice veoma veoma tesko da se ovakvo dete uklopi u redovno nastavu i pored toga sto cu s njim raditi po posebnom programu ( koji i ne znam kako da napisem, jer nisam strucno osposobljena za to ). Jednostavno on nema ni paznju ni koncentraciju, motoricke sposobnosti su gotovo nikakve, intelektualne u skladu s dijagnozom, ponasanje totalno nepredvidivo. Kome da se obratimza pomoc ?






