Крагујевац – Уместо производње семенске пшенице и других житних култура, на огледним пољима Института за стрна жита Крагујевац, која се налазе на самом улазу у град из правца Баточине, ускоро ће се трговати ауто-деловима и енергентима.
Ово је резултат договора запослених у овој државној установи и градске управе, која је инвеститорима већ издала под закуп 60 ари плодних ораница. На једној од парцела на потесу Ракаљ биће изграђена и бензинска пумпа, па ће се, тако, после више од једног века на огледним пољима Института, уместо сетве и жетве – точити гориво.
После вишегодишњих проблема са ликвидношћу, Институту, тврде запослени, није преостало ништа друго до да прихвати понуду локалне управе и одустане од тужби поднетих због незаконитог изузимања 70 хектара огледних поља.
– Све ово предуго траје и ми нисмо имали избора. Запослени нису примали плате, а трпео је и посао. Из године у годину смањивале су се засејане површине, а у околностима када је на нашем тржишту све већа конкуренција, приходи од продаје су били све тањи – објаснио је у изјави за „Политику“ директор Института у оставци Живомир Вучковић.
Вучковић наводи да је у замену за парцеле, које су од центра Крагујевца удаљене свега неколико километара, Институт од локалне управе добио земљиште бившег пољопривредног добра у Собовици, као и 30 милиона динара за исплату зарада.
Компромис са градом био је изнуђен, тврде у Институту, будући да држава, односно Министарство за науку и технолошки развој није успело да пронађе решење за ову научноистраживачку установу која је током 112 година постојања произвела више од 90 сорти семенске пшенице и других житних култура.
Због нагомиланих дугова, рачун Института био је више у блокади него активан, а 52 запослених, међу којима је највише доктора наука и магистара, нередовно су примали ионако мизерне плате, не више од 15.000 динара. Синдикат Института је због тога организовао више протеста, а најпознатији је онај прошлогодишњи, када су запослени спалили своје дипломе и докторске дисертације.
Договор са градом треба да потврди и надлежно министарство, а планирано је да град и држава између себе „поделе“ Институт, тако што ће држави остати 51, а граду, на име улагања, припасти 49 одсто власништва.
– У доброј мери смо разрешили односе са „Стрним житима“, па сад следи додела локација познатим инвеститорима. Тај посао је, практично, завршен, а реч је о „Санелу“, „Интергасу“, „А маркету“ и „Хеленик петролеуму“. Ове фирме ће инвестирати око пет милиона евра и отворити стотинак нових радних места, а запошљавање је приоритет ове градске власти – изјавио је за медије Небојша Васиљевић, члан Градског већа за инвестиције и развој.
Да ли ће договор Института и градске управе бити спроведен у дело зависи и од републичког катастра, односно од могућности да се изврши пренамена земљишта и парцеле Института из пољопривредног преведу у грађевинско земљиште. За овакве измене у катастарским књигама треба издвојити 50 одсто од тржишне вредности земљишта, а неки инвеститори су управо због тога окаснили са инвестицијама у индустријској зони „Сервис 2“. И поред повлачења тужби, земљиште на тој локацији и даље је у власништву Института за стрна жита.
Бране Карталовић