Увозни пилићи без карабатака
Параћин, Свилајнац – Пољопривредници у Поморавском округу кажу да је њихов посао из године у годину све мање исплатив. То се нарочито односи на произвођаче свињског и пилећег меса, који су на губитку, па у стајама остављају само стоку за своје потребе.
Радомир Милојевић из Поточца код Параћина, иначе повратник из Аустрије, који је 1995. године направио фарму пилића од 2.000 квадрата, каже да више неће да се бави овом делатношћу.
– Радим услужни тов за фирму „Агрикола” из Јагодине и годишње произведем од 250 до 270 тона пилећег меса, односно 125.000 комада пилића. Да бих произвео килограм пилетине, не рачунајући угинућа и ветеринарске услуге, уложим од 85 до 90 динара, а месо се откупљује по 70 динара по килограму. Од новембра прошле, имам само губитак на губитак. А „Агрикола“, која има 40 пољопривредника који за њих раде услужни тов, има губитак од око 1,5 милиона динара по тури – наводи Милојевић за „Политику“.
Он каже да је проблем настао када је почео увоз меса.
– Увози се замрзнута пилетина, која није здрава, јер се антибиотици убризгавају у леви батак пилета. А њихова каренца је 30 дана, колико месо не сме да се користи за исхрану. Волео бих да неко у тим паковањима пилетине из увоза нађе десни батак или карабатак – каже Милојевић.
Његов комшија, који тренутно има 150 товљеника, није хтео да говори за наш лист.
– Држава је заговарала тов свиња, а мени сада дође да се обесим, јер нити имам коме да их продам, нити могу да извучем уложени новац – било је једино што нам је рекао.
Душан Стефановић из Параћина, који се већ 15 година бави товом свиња, каже да га је тај посао прехранио када је остао без посла у ћупријској Шећерани, али да се више не исплати.
– Имао сам десет, а сада само три прасиље. Сваке године товио сам по 275 свиња, а ове године ћу одгајати 165 прасади. Добро се зарађивало када је курс евра био 80 динара. Товљеници су тада коштали 230 динара по килограму, а сада само 110 динара. Сваки товљеник не само што „поједе” сам себе, већ ствара и губитак – каже Стефановић за наш лист и додаје да је боље продавати прасад, јер килограм кошта 200 динара, али се на тај начин уништава сточни фонд.
Ни за Славка Милошевића из свилајначког села Купиновца пољопривреда није исплатива делатност.
– Сваке године сељак треба да уложи од три до четири хиљаде евра. Због чега? Свиња од 150 килограма кошта стотинак евра. Зашто бих је хранио? Имам пун кош кукуруза с којим не знам шта да радим – истиче Милошевић и додаје да је сточни фонд свео на минимум.
Чак ни производња меда више није исплатива.
– Килограм меда кошта ме 250 динара, а ја могу да га продам по 180 динара. Толико кошта и килограм пасуља. То је богу плакати – јада се Момчило Аврамовић из истог села.
Бранислав Милетић из Ђуринца код Свилајнца оцењује да нико више не мисли на пољопривреднике, јер нема повољних субвенција ни кредита.
– Угашене су и задруге које су некада у нашем селу по читав дан откупљивале стоку и пољопривредне производе. Осим тога, ако се узме у обзир да су за килограм меса потребна четири килограма концентрата, где је ту рачуница – пита се Милетић.
Зорица Глигоријевић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


