Сремска Митровица – У Срему су се за последња три месеца догодила 744 пољска пожара, изгорело је више од 400 хектара кукуруза, гореле су и шикаре, али и железнички прагови на пругама, а починиоци су остајали анонимни. Ватрогасна бригада из Сремске Митровице имала је пуне руке посла, а у помоћ су прискакали и ватрогасци из других места.

Пожари су обично избијали на парцелама на којима је остала неуклоњена слама од пшенице и јечма, кукурузовина после бербе и сојина слама. Најчешће сељаци пале отпад после жетве и бербе, како би им њива била што чистија за орање и јесењу сетву, а када се ватра ношена ветром отме и „прескочи“ у туђе кукурузе или соју, они беже са њива, јер је паљење стрњишта забрањено, а предвиђене су и казне од 10.000 до 50.000 динара за спаљивање стрњике и другог биљног отпада на њивама.

За пожаре у њивама сељаци оптужују оне који после бербе кукуруза прикупљају – пабирче клиповекукуруза које јe комбајн просуо или поломио. Истина, ове јесени велик број људи бави се прикупљањем пабирака по њивама, али је тешко поверовати да су баш ови скупљачи криви за пожаре. Уосталом, они немају потребу да пале њиву док прикупљају заостале клипове.

– Морао сам брати позелене кукурузе, да се случајно не деси да ми ко запали њиву, јер је већ горело у непосредној близини – каже Ђорђе Богић, пољопривредник из Лаћарка код Сремске Митровице.

У Лаћарку, због честих пожара, сељаци су формирали кризни штаб и организовано чувају њиве. Ово велико село има и четири пољочувара, али од њих до сада није било велике користи.

– Ми од пољочувара до сада нисмо имали неке користи, па морамо сами дежурати и чувати своје усеве од пожара и лопова – објашњава Стеван Уметић из Лаћарка. – Морамо тако радити док се кукуруз не обере, да нам пожари не наносе више штете.

У селу Јазак Борислав Грујић се случајно нашао на њиви када је ветар донео ватру на његово стрњиште. Изгорела су 2,5 хектара стрњишта, сам је успео да заустави ватру да му не ухвати њиву кукуруза, али су зато изгорела два јутра семенског кукуруза на суседној парцели.

– Ветар је преко асфалтног пута пребацио ватру која је запаљена на стрњишту. За трен ока и моје стрњиште је било захваћено пламеном, међутим, одмах сам све учинио да ватра не дође до кукуруза. Ватра је захватила комшијин семенски кукуруз и док су ватрогасци стигли изгорела је њива семенског кукуруза Моме Делића, из села Вогањ. Да су ватрогасци били спорији, била би то катастрофа – каже Грујић.

У Одељењу за ванредне ситуације у Сремској Митровици, начелник Стеван Пејић каже да су од августа до сада ватрогасци у просеку интервенисали осам пута дневно на пољским пожарима. Цело лето су на ногама сви ватрогасци, а ангажована је и сва техника.

– Уништили смо технику по атарским путевима. У октобру смо до данас имали 340 пољских пожара. Све људство и опрема су ангажовани на пољским пожарима. Штете су огромне, сам податак да је изгорело око 400 хектара необраног кукуруза јасно говори колике су штете. У инђијској општини је паљена парцела стрњике поред пруге за Нови Сад, па је ватра захватила шибље поред пруге, а онда се пренела на пругу и запалила прагове. Срећа је да није било других пожара, јер су ватрогасци и сва техника стално ангажовани на гашењу пољских пожара. Ми нисмо установили ко пали стрњиште, мада смо стално упозоравали домаћине да не пале стрњишта и кукурузни отпад после бербе, али та пракса у Срему траје годинама и бојим се да ће се тешко искоренити – каже нам Пејић.

Штете од пољских пожара су огромне, а тек колико је биомасе уништено, која је могла послужити као сировина за производњу пелета, не може се ни проценити. Међутим, пољских пожара већ догодине требало би да буде мање, када у Хртковцима проради фабрика за производњу пелета, којој ће сировина бити управо слама, кукурузовина и слама од соје. Можда ће то бити прилика да и ватрогасци у летњим и јесењим месецима предахну.