Викиншки и келтски накит из Руме

Рума – У Галерији „Бошковић“ у Руми, у Главној улици број 55, не чује се чекић, нема нимало буке, а Мирјана и Синиша Бошковић, пензионери, овде израђују уникатни уметнички накит. Раде са приручним алатом, а жица се у њиховим рукама обликује, настају од ње огрлице, ланци, менђуше... У кући Мирјане и Синише Бошковића, још од 1986. године, делује уметничка галерија. Била је то тада, у оној великој Југославији, друга приватна галерија слика, прву је отворила Вида Гостушки, у Београду.

Касније, кроз литературу, двоје Бошковића, Синиша, машински инжењер –авиоконструктор, и супруга Мирјана, просветни радник, дошли су на идеју да израђују уметнички накит, који се данас налази у сталним поставкама Музеја примењене уметности у Београду, у Музеју града Новог Сада, Музеју Срема, где ће ускоро отворити и изложбу. Раде, кажу, техником Викинга, Келта и старих Египћана. Док разговарамо, Синиша обичним клештима вешто мота жицу и из руке му излази, како он каже, накит који носи назив „келтски низ“.

– Више се и не сећам, али знам да је то био успешан посао, где смо све излагали слике Галерије „Бошковић”. Имали смо одличну сарадњу са многим сликарима широм Југославије, Ољом Ивањицки, Љубом Поповићем... А онда је дошао и нови изазов, израда уникатног уметничког накита. Не, не продајемо ми накит, ми га с љубављу правимо и излажемо – прича Мира Бошковић.

Синиша одлази у радионицу и доноси алате које сам прави, али, каже нема ништа без клешта – шпицанги. Потом нам објашњава како је накит типа „Клеопатра“ спирални и симболише вечни живот, а за накит типа „краљевски келтски низ“ наглашава да у Римском царству нико није могао добити статус у високом друштву ко није знао да споји 12 алки у „краљевском келтском низу“.

– То је као музика. Мира поред израде накита и слика, а ја се бавим и алатима помоћу којих радимо накит. Основа свега је жица и све личи на игру – наглашава Синиша, док из његове руке излази огрлица по систему „краљевског келтског низа“. За свој уметнички рад добили су признање Народног музеја у Београду.

У кући Бошковића пано са већ израђеним накитом. Део накита који ће ускоро бити изложен на самосталној изложби двоје Бошковића у Музеју Срема је од сребра, део је са спољном позлатом и од других материјала. Углавном, у свему је главни материјал жица, разних врста и димензија.

– Знате, од самог почетка обоје смо нагињали уметности. Живели смо прво у Панчеву, ја сам радио у Фабрици авиона „Утва“, онда смо отишли у Сански Мост, радили у школи, да би нам се дефинитивно испунила жеља да се вратимо у родну Руму и посветимо ономе што највише волимо – уметности. Сада наш накит излажемо и мултимедијално, међутим, најлепше је када се види уживо и дотакне руком – каже на крају Мира Бошковић.

Ј. Слатинац