Суботица – Прве табле туристичке сигнализације које су недавно постављене у Суботици биле су путоказ за пет винских подрума у граду и околини. Тако су винарије и вински подруми промовисани као туристички адут града.

Све је већи број винарија на северу Бачке а бављење овом делатношћу на размеђи пољопривреде, туризма и угоститељства сматра се изузетно популарним и исплативим. Међутим, док се у сваком тренутку могу добити подаци колико је регистрованих винарија, и колико њих може да прими колико гостију, нико не зна колико се вина производи и колико је хектара под виновом лозом.

– Нажалост, ми још немамо податке о томе колико је земље под воћњацима или под виноградима. Дуго се планира израда такве базе података, али за сада тај велики и важан посао није реализован – каже нам Мирко Острогонац, шеф Службе за локални економски развој, привреду и пољопривреду у градској управи. Он подсећа да је до приватизације предузеће „Подрум Палић“ сваке године обнављало засаде са нових 20 до 40 хектара, а да је то све сада пропало и закоровљено. Слично је са још неколико фирми које су почеле да се баве производњом вина.

Процењује се ипак да се Суботица последњих година одмакла од историјског минимума када је пре нешто више од деценију у њеном атару било тек око 200 хектара под виноградима. Суботичко-хоргошка пешчара сматра се регионом који је због састава тла веома погодан за садњу и негу винограда, пре две до три деценије овде је било чак 3.500 хектара под виноградима, а под воћњацима тек нешто преко хиљаду хектара. Сада је тај однос промењен у корист воћњака, јер су се у једном периоду виногради масовно раскрчивали и на њихово место засађивани исплативији воћњаци. У републичкој служби за регистровање пољопривредних газдинстава директор Антун Вуковић износи податак да је прошле године на територији Суботице регистровано 2.296 хектара укупно воћњака и винограда. Републичка служба више не раздваја ове културе у својој статистици. Према последњим подацима када су се одвојено исказивали, регистровано је тек око 170 хектара под виноградима.

У Пољопривредној стручној служби општине ипак кажу да је најприближнији податак о око 800 хектара под виноградима. Углавном се саде сорте италијански ризлинг, каберне и совињон, а постоје покушаји и повратка аутохтоним сортама попут кевединке и кадарке. Уколико се зна да је просечан род од око 10 тона грожђа по хектару, даље се може само нагађати колико од тога је стоно грожђе, обично мали проценат, колико се преради у „кућној радиности“, а колико се предаје већим винаријама.

– Ово није посао од којег се може одмах зарадити. Винограду треба најмање три године до првог рода, а и када направите вино морате полако да стварате своје тржиште. За вински подрум потребна вам је земља, виногради, прерадни капацитети, подрум, и зато је ово посао који се тек исплати у другој генерацији – каже нам Петар Чувардић, власник Чувардић салаша, једног од винских подрума на винској туристичкој мапи Суботице.

– Мислим да имамо застој у развијању винограда, иако су се појавили нови власници парцела, с друге стране, имамо ситуацију, као у насељу Љутово, где је комплетан три године стар виноград искрчен. Држава нам даје око 100 динара по садници, и то је довољно да се купе потпорни стубови и жица. Зато кажем да ово није посао од којег се брзо може обогатити, или за кратко време постати велики произвођач. Он тражи и време и искуство – истиче Чувардић који обрађује око 1,5 хектар под лозом који је наследио.

Сви саговорници кажу да се многи винари одлучују на увоз вина, пре свега из Македоније, јер на овдашњем тржишту нема довољно лозе.

– На крају увоз испадне јефтинији, увози се литар у ринфузи по цени од 40 до 60 евроценти и то се флашира и продаје по продавницама. Наша флаша вина стаје од 400 до 600 динара, и сви када пробају кажу да је неупоредиво квалитетније, али с обзиром на нашу куповну моћ тешко је продати такво вино – каже на крају Чувардић.

Александра Исаков