Више бакра за лепши Бор

Бор – Најмање невоља у опоравку српске привреде, нова власт ће свакако имати у Бору. Управо због тога што је у Рударско-топионичарском басену „Бор“ од новембра 2008, од када држава кредитним гаранцијама помаже бившем гиганту, производња бакра и пратећих племенитих метала знатно увећана. Обновљена је готово потпуно амортизована рударска механизација, куповином више од 60 савремених камиона, багера, бушилица и друге скупоцене опреме, па је у минуле три и по године откопано и прерађено 30 милиона тона руде бакра и откривено исто толико резерви.

Овогодишња производња већа је за 20 одсто, изградња нове најсавременије топионице бакра и нове фабрике сумпорне киселине тече по плану, обновљен је борски рудник барка „Церово“, ове године биће отворен рудник злата „Чока Марин“, а 2014. и површински коп новог рудника бакра „Кривељски камен“ са резервом од око сто милиона тона руде. О свему томе су обавештени и представници српске владе на централној прослави Дана рудара Србије, која је одржана у тек обновљеном хотелу на Борском језеру. И као најзначајније, саопштено је да ће велика обнова борског комбината бакра, током 2014, бити крунисана почетком рада нове топионице и годишњом производњом од 80.000 тона бакра, двоструко већом од планиране.

Биће, дакле, и веће користи од производње и прераде „црвеног метала“, стратешки најисплативије сировине у Србији.

Директор РТБ-а Благоје Спасковски, искусни борски стручњак коме је пре три и по године поверено руковођење овом компанијом, у изјави за „Политику“ каже да је помоћ државе била пресудна. Након два пропала тендера, на којима су потенцијални купци били румунски „Купром“ и аустријски „А-тек“, све је кренуло узлазном линијом. И нема разлога да се такав однос борске компаније и државе не настави, у обостраном интересу. Све док планирана обнова не буде потпуно завршена. И док компанија не пронађе праве стратешке партнере у свету, за још бржи развојни корак.

За државу је данас најважније, каже Спасковски, то што је борски комбинат већ „постао главни ослонац и покретач привредних активности у Тимочком региону и најзначајнија карика у металском ланцу Србије“. Управо та „карика“ сада државној каси доноси неколико стотина милиона долара годишње. Компанија сада испуњава све обавезе према снабдевачима нафтом и струјом, као и оне према држави, што је у годинама кризе било незамисливо. Само за струју борски гигант годишње издваја готово 30 милиона евра.

Осим радника, користи од успешног пословања борске компаније имају и грађани Бора. Просечна месечна зарада 4.800 запослених је 62.000 динара. Извесно ја да ће бити и већа јер је цена бакра на светској берзи, већ седам година, врло повољна (између 7.000 и 10.000 долара за тону). У Бору и Мајданпеку има резерви руде бакра за наредних 50 година, процењује се и за цео век.

Добрим пословањем преостаје и за инвестиције, тако да ће око 30 милиона долара биће уложено у темељну обнову рудничких флотација у Великом Кривељу и Мајданпеку. Светска банка за обнову и развој већ је наменила 43 милиона долара повољног кредита за еколошку санацију Бора. Биће изграђена и топионица шљаке, као и фабрика за пречишћавање отпадних вода.

Донацијама борске компаније, као и њених пословних партнера, урађене су фасаде многих јавних и стамбених зграда. Бор сада има и зоолошки врт, аква-парк, скајт-полигон, хиподром, картинг-стазу, фонтане, више кружних саобраћајних токова, али и спомен-бисте заслужним градитељима и оснивачима борског рудника. Темељно је, након што је седам година био затворен, обновљен и хотел „Језеро“, а у току је и изградња савременог дома за стара лица.

Уз више бакра, и Бор је лепши. А када, за годину дана, буде завршена и нова савремена топионица, у граду неће неће бити ни дима ни отрова.

Стојан Тодоровић