Visoka kod Arilja – Puca pogled preko brda zlatiborskih iz zabačene Visoke uzduž i popreko ovog planinskog masiva. Ovde, u tim visinama, izvedena je najbolja volonterska akcija u Srbiji u prošloj godini. Ministarstvo omladine i sporta je tako ocenilo renoviranje seoskog doma kulture.

Složni su i radni Visočani, uglavnom sami sebi prepušteni u kraju 35 kilometara udaljenom od opštinskog središta Arilja, nadomak Gostilja i Ljubiša sa zlatiborske strane. Kad selu zatreba, ovde se i staro i mlado hvata posla. Jeste Visoka malobrojnija nego nekad – ima oko 400 stanovnika i u školi svega tridesetak đaka, jer i ovaj kraj preživljava neveselu sudbinu većine planinskih sela.

Pre dve godine seljani zasukali rukave pa sami obnovili krov škole, jer je sedam od devet školskih učionica prokišnjavalo. Pedesetak Visočana, ostavili su svoje kućne poslove i bez dinara nadoknade danima radili: crepom prepokrili celu školu, prekopali i uredili školsko igralište, prekrili i pomoćne objekte.

– Znajući za entuzijazam žitelja sela, mi iz škole prošle godine smo im predložili da krenemo u obnovu oronulog zdanja seoskog doma kulture. U tom domu, građenom još sedamdesetih godina prošlog veka, nekad se na igranke dolazilo iz mnogih sela ovog kraja, ali odavno nije korišćen. Odmah je ideja prihvaćena. Bila je to volonterska akcija po konkursu koji je raspisala užička organizacija „Libergraf“, a na raspolaganju nam je bila donacija Ministarstva omladine i sporta od oko 80.000 dinara za ovaj poduhvat – kazuje jedan od inicijatora akcije Petar Marjanović, nastavnik fizike i matematike u seoskoj školi. On i još šest njegovih kolega svakodnevno putuju iz Arilja u Visoku i nazad.

Minule jeseni mladi dobrovoljci otkopali su pod dotrajalog zdanja i motokultivatorima ga izvadili, a onda su se i stariji, majstorlucima vični, u poduhvat uključili. Opali zidovi su izmalterisani, stara bina je srušena i novom zamenjena, postavljeno neonsko osvetljenje, propala vrata promenjena, sve ofarbano i doterano. Vešto je, uz ostale, betonirao i binu pravio predsednik mesne zajednice Zlatomir Petrović. Radilo je 34 volontera iz Visoke, a s njima i nekoliko meštana obližnje Bjeluše. Dom kulture je dobio novi lik, a početkom ove godine akcija je proglašena najboljom volonterskom i omladinskom u državi.

– I opet je taj dom oživeo, zimus su ovde obnovljene igranke, mladi celog kraja ponovo u njega dolaze na viđanje i druženje. Bila je u njemu i školska priredba za Savindan, pa donatorsko veče za osnivanje fudbalskog kluba. Evo, dogovaramo se i o održavanju Visočkih zimskih igara, gde su selo i škola već šest zima uključeni: sa vožnjom u džaku, na skijama i drugim sadržajima. Selo ne posustaje i živi, koliko je to moguće u ovo vreme – sumira Petar Marjanović.

Poznavaoci ovog kraja čuli su i za Visočku banju, nekad poznatu, sa lekovitom vodom temperature 27 stepeni, pogodnu za reumu, nerve, bolesti kože. Ona je odavno zapuštena, s nepovoljnim prilazom, ali su namere da oživi i ponovo prima goste. Potrebna su znatna ulaganja, a za izvođenje poslova sigurno neće biti problema: složni Visočani, zarad napretka svog sela, spremni su i u ovome da učestvuju...

Branko Pejović